Tajna.....3 temporada......

Capitulo 151

Hodala je u tisini,pokusavajuci da sredi svoje misli.Mislila je na svoju decu,na svoje roditelje,na svoje sestre i prijatelje.Uznemirenost je obuhvatila.Bilo joj je potrebno da sazna kako su njene bebe.Htela je da se pribliz na trenutak Dani,Matiasu,Nicu...Na jedan trenutak...Nico...Ako su svi verovali da su mrtvi,Nico je mogao...

Roberta(jecajuci):Ne.
Diego(priblizi joj se):Sta se desava?Sta ti je?
Roberta:Moja beba.
Diego:Tvoja beba?
Roberta(place,uznemirena):Moramo da se vratimo u Mexico.Ona kucka Clara sigurno zeli da ga odvede.Diego moramo da se vratimo.
Diego:Roberta,smiri se zaboga.Naskodice ti.Objasni mi o cemu govoris.
Roberta(tuzno):Naravno.Ti ne znas ko je Nico.
Diego:Zapravo,mislim da znam.(vadi jednu fotografiju iz svog dzepa):Ovo je on,zar ne?
Roberta(grleci fotografiju):Da,to je moj decak.
Diego(uznemiren):Je li bio u helihopteru sa nama?
Roberta:Sta?Naravno da nije.Ti si mislio da je on...
Diego:Da.Kunem ti se da je bilo tesko ziveti tako.
Roberta(miluje mu obraz):Smiri se,Nico je ziv.Samo sto ta kucka zeli da ga odvede.
Diego:Ta Clara?
Roberta:Da.Ona mu je baka.
Diego:Je li ona moja mama?
Roberta:Nije.Tvoja mama nikad ne bi bila sposobna da uradi tako nesto.
Diego:Onda je tvoja?
Roberta:Ne.
Diego:Ne razumem te.
Roberta:Diego ja...Nisam Nicova bioloska mama.
Diego:Sta?Usvojili smo ga?Mogao sam da se zakunem da lici na mene.
Roberta(nezno se nasmeja):Nico je isti ti.Ti jesi njegov pravi otac.
Diego(iznenadjeno):Sta?
Roberta:To je duga prica,kasnije cu ti je ispricati.Sada moramo da se vratimo.Necu da ta bolesnica odvede mog sina.Osim toga moram da ih vidim.
Diego:Da ih vidis?Koga?
Roberta:Diego.Nico nije nase jedino dete.
Diego(nasmeja se,iznenadjen):Imamo dvoje dece?
Roberta:Ne.(osmehujuci se):Imamo troje.
Diego:Stvarno?
Roberta:Stvarno.Mati ima tri meseca,a Dani...koji je dan danas?
Diego(nervozno):Koji je dan danas?
Roberta:Da.Koji je datum danas?
Diego:19.decembar.
Roberta:Prokletstvo.Dani je napunila 11 godina u septembru.Provela sam 4 meseca u komi...Diego moramo da se vratimo,nasa deca 4 meseca veruju da smo mrtvi.Sta se desava?Zasto me tako gledas?
Diego:Roberta ti...Nisi provela 4 meseca u komi.
Roberta(ne razume):Ne?
Diego:Ne.U stvari provela si 2 godine i 4 meseca.
Roberta(na ivici placa):Sta?

Capitulo 152

Njihove oci su zasvetlele.Suze uzbudjena posle su niz njene obraze.Njena baka sa majcine starne joj je prisla.

Alma:Sta je zivote moj?Ne dopada ti se nas poklon?
Dani:Pre..predivan je.Ne mogu da verujem.
Franco:Mia je mislila da bi bilo idealno provesti Bozic u Kanadi,isto sto smo uradili kad si imala 6 godina.
Dani(nostalgicno):Kad su tu bili i moji roditelji.
Mia:Da,zivote moj.Cak smo iznajmili i istu kucu kako bi ih osetila jos blize.(nezno joj milujuci obraz):Lepo je setiti se srecnih trenutaka u tako posebnoj noci,i svi znamo koliko je bio poseban taj Bozic u Kanadi za tebe.
Dani:Naravno da je bio.Bio je to prvi Bozic koji smo proveli sa mamom.I svi smo bili tamo,bilo je neverovatno.
Mabel:Onda princezo,naoruzaj kofer.21.-og u 6 ujutru svi idemo u Kanadu.

Dani ih je posmatrala,uzbudjena.Njene oci su se ponovo ispunile suzama.

Dani:Znate sta?Moji roditelji,gde god da se nalaze,sigurno su veoma ponosni na svakoga od vas.Nijedno nas ne ostavlja same,i svako je zrtvovao po nesto zbog nas.Baka Mabel i deka Martin su se preselili ovde kako ne bismo morali da napustamo kucu;baka Alma i deka Franco nas posecuju skoro svaki dan;nije prosla nijedna nedelja da Mia nije dosla po nas i nema nijedne noci da nas nije pozvala telefonom;a ti Jose uvek se brines da Nica odvedes na fudbal ili mene na engleski.Svako od vas zauzima po jedno mesto u nasem zivotu,i ja ne bi mogla da zivim bez ijednog od vas.(jecajuci).

Mia je cvrsto zagrlila.

Mia:Smiri se zivote moj.Mi smo sa tobom i uvek cemo biti.Sada prestani da places i idemo da pakujemo kofere.
Lujan(ljubi celo svoje necake):Istina.Nema jos mnogo vremena.Tata,proverio si sve pasose?
Franco:Da,sve je u redu i vazece.
Lujan:Odlicno.Sad idemo,ostavili smo Sofiju sa Evom,i sigurno se probudila za svoje sisanje.
Teo:Istina.Idem po Cami.

Teo i Lujan su napustili kucu zajedno sa Cami;Alma i Franco su ih sledili.

Dok je Mabel spremamala veceru,u drustvu Martina i Gonzala,Nico i Bruno su se igrali u bazenu,a Brisa i mati su gledali karikature zivotinja.

Najstarija sestra Bustamante,iskoristila je da se zatvori u sobu sa svojom omiljenom tetkom,da bi malo tracarile.

Capitulo 153
(parte I)


Dok
joj je Carlos merio pritisak,Hild ajoj je pripremala veoma jak
caj.Diego je posmatrao u tisini,kriveci se sto joj je tako saopstio
veliku vest,ne razmisljajuci o posledicama.

Roberta
je neutesno plakala.Nije mogla da poveruje da njena deca vec vise od
dve godine misle da je mrtva.Njene bebe su same i sigurno pate.

Diego:Zao mi je,nisam razmisljao.
Carlos:Roberta,pokusaj da se opustis,imas previse visok pritisak za zenu tvojih godina,i upravo si se probudila iz kome.
Roberta(pokusavajuci da ustane):Ne.Zelim moju decu
Hilda(dajuci
joj caj):Kceri,smiri se.Ja razumem da je ovo veoma bolno za tebe,ali ne
mozes se pojaviti pred svojom porodicom tek tako.
Roberta:Znam,ali moram d aih vidim
Carlos:Roberta,ako mi ti obecas da ces da se smiris,ja cu da ih zovem.
Hilda(iznenadjena):Ti?Bio b isposoban da odes sam u selo?
Carlos:Ovo je hitan slucaj.Roberta,napisi m itelefon osobe za koju mislis da je najpouzdanija.

U medjuvremenu...

Tri
taksija...Desetine kofera...7 odraslih...7 dece...Pasosi u
rukama...Karte...Flasice i pelene...I velika galama porodice
Colucci-Rey-Reverte.

Dok su
martin i Teo kontrolisali sav prtljag,Mabel je zabavljala Matiasa i
Camilu;Lujan je pokusavala da smiri preteranu viku male Lucije;Mia i
Dani su isprobavale mirise parfema u free shopu,zajedno sa Brisom i
Gonzalom koji su kupovali casopise sa igrama za Nica i Bruna.Alma Rey
se tesko oprastala od svog muza.

Alma:Ljubavi,jesi li siguran da ne zelis da ostanem i da krenem sutra popodne sa tobom?
Franco:Naravno
da ne ljubavi.Idi sa ostalima.Vidi nase cerke,okruzene decom,bice im
potrebna tvoja pomoc da sve organizuju za Badnje vece.Idi mirno,cim
zavrsim ovaj posao koji je iskrsao,dolazim tamo.Kunem ti se da cu sutra
spavati sa tobom.
Alma:U redu.Nedostajaces mi.
Franco:I ti meni ljubavi.

Nakon
romanticnog poljupca,oprostili su se.Braca Bustamante su se veselo
pozdravili sa svojim dedom Leonom,koji je takodje dosao da ih isprati.

Dok je gledao celu svoju porodicu,Francov telefon je poceo da zvoni.

Carlos:Dobar dan.Da l irazgovaram sa gospodinom Francom Coluccijem?
Franco:Da,ja sam.Ko je to?
Carlos:Moje ime je Carlos Medina,vi me ne poznajete,ali moram da porazgovaram o Roberti Reverte i Diegu Bustamante.
Franco(zacudjeno):Izvinite?
Carlos:Oni su samnom.

Njegovo lice je prebledelo,zamalo se onesvestio od iznenadjenja.Srecom,Leon je bio pored njega da mu pomogne.

Vratili su se u potpunoj tisini.Od kad su izasli iz sela,Diego nije ispustio nikakav zvuk.

Carlos:Nije tvoja krivica Diego.
Diego(odsutno):Sta?Nisi
kriv sto si izgubio pamcenje i takodje nisi kriv sto si rekao Roberti
istinu.Osim toga,pre ili kasnije bi saznala.
Diego:Ali
ovo je uzasno(uznemireno):Imam troje dece,troje dece koje sam potpuno
zaboravio.Oni pate mojom krivicom,veruju da smo mrtvi.Da sam se ja
setio,nista od ovoga se ne bi desilo.
Roberta:Carlosi ma pravo,nije tvoja krivica.

Obojica su je posmatrali,iznenadjeni.Od kad je otkrila da je se Diego ne seca,ponasala se hladno i distancirano prema njemu.

Carlos:Kako se osecas?
Roberta:Malo bolje.Jesi uspeo da razgovaras sa Francom?
Carlos:Da.Dolazi ovamo.
Roberta(uzbudjena):Stvarno?
Carlos:Stavrno draga.Ostavljam vas,idem da vidim Hildu.

Roberta se ponovo nasmejala,a zatim usmerila pogled na coveka kog je volela najvise u zivotu:svog muza i oca svoje troje dece.

Diego je sedeo na jednom kamenu,zamisljen i u potpunoj tisini.Roberta je sela pored njega.

Roberta:Ozbiljno gvorim,nije tvoja krivica.
Diego(ne podizuci pogled):Jeste.Koji to otac zaboravlja svoju decu eh?Ja sam djubre.
Roberta:Naravno
da nisi.Ti si jedan predivan otac.Volis nasu decu najvise na svetu i
dao bi zivot za njih.Imao si nesrecu,i nije tvoja krivica sto si
zaboravio.Ja znam da nikad ne bi naneo zlo nasoj deci,nasoj
porodici,kao ni meni.
Diego(gleda je netremice):Ja ti nikad ne bih naneo zlo.
Roberta:Ne bi?A kako znas?
Diego:Zato
sto osecam.Od prvog trenutka kad sam te video u helihopteru,osetio sam
nesto cudno,nesto tako snazno sto cak ne mogu ni da objasnim,to je
nesto sto me ispunjava,nesto sto ne mogu da objasnim.To je...
Roberta:To je ljubav.
Diego:Mislis d aje to ljubav?
Roberta:To je nesto sto samo ti mozes da znas.
Diego:Imam nacin da proverim.
Roberta:Da?Koji?
Diego:Ovaj.

Roberta nije stigla da reaguje,kad je Diego obuhvatio njene usne u strastven poljubac.

Capitulo 153
(parte II)

Sa prelepog balkona kuce,posmatrale su pogled,zbunjene.

Cami:Ovo mesto je neverovatno.
Dani(uzdise nostalgicno):Da.Savrseno je.
Bruno:Pogledajte one planine.
Dani:Ovo mesto je magicno.
Nico:Volim da se secam kad smo dolazili sam mamom i tatom
Dani(grleci ga):Ako zelis mogu da ti pricam.
Nico(uzbudjeno):Stvarno?
Dani(miluje mu obraz):Naravno.

U prizemlju kuce,Mia i Lujan su bile svedoci veoma ostrog telfonskog razgovora.

Alma(besno):Franco Colucci,ako ove iste noci ne dodjes u Kanadu,nemoj da se mucis da me trazis.Nemam nameru da provedem Bozic bez tebe.

Franco je pokusao da razgovara,ali je njegova zena prekinula.

Leon:Zasto joj nisi rekao?
Franco:Salis se?Zelis da je ubijem?Osim toga,moram da vidim rodjenim ocima.
Leon:Mislis da je sala?
Franco:Ne verujem.Ali moram da se uverim.

Zamisljeni i u potpunoj tisini,ukrcali su se u privatni koji ce ih odvesti ka najvecoj tajni njihovih zivota...

Alma je jecala,uznemirena,dok su njene cerke pokusavale da je smire.

Mia:Ne placi,sigurna sam da ce tata doci na Badnje vece.
Alma(ozlojedjeno):Ne mogu da verujem da ce zbog glupog posla,tvoj tata propustiti Bozic sa svojim cerkama i unucima.
Lujan:Ne placi.Mia ima pravo,tata ne bi proveo Bozic daleko od nas ni za sta na svetu.
Alma:Nadam se da ste u pravu,jer mu nikad ne bi oprostila ovo.

Uprkos iznenadjenju,pustila je da je srce vodi,i odmah je odgovorila poljupcem gladnim stasti.

Bilo joj je potrebno da ga poljubi,zagrli i da vikne da ga voli svim svojim snagama.Bio joj je potreban vise nego ikad.Potrebni su joj bili njegovi poljupci,njegova milovanja,njegova zastita i ljubav.

Nije je bilo briga i da umre upavo sada.Nakon sto je ponovo probala te usne,mogla je da umre,bila je srecna.Kako je mogla d azaboravi njegove poljupce,njegovu toplotu,neznost?Makar je razmumeo taj nerazumljivi osecaj.Bila je to prava ljubav.

Tesko su se odvojili.Oboje su zeleli da nastave da se grle nezno.Ali stvarnost im nije dopustala da nastave da sanjaju.

Diego:Izvini.Da li ti je smetalo?
Roberta:Ne.Sta...Sta si osetio?(uznemirena):Znas sta,nemoj da mi kazes.
Diego:Ali ja zelim da ti kazem.
Roberta:Ne Diego.Stvarno,ne zelim da prolazim kroz ovo,ne sada.
Diego:Ali...
Roberta:Molim te,ne sad.

Diego je pokusao da govori,ali je Roberta usla u kucu,ostavljajuci ga sa recima u ustima.

Jutro,23.decembar osvanulo je toplo u dzungli.

Carlos je ustao veoma rano da bi otisao u selo,da potrazi Franca.Roberta nije cula kad je otisao i bila je izuzetno uznemirena i nervozna u isto vreme.

Hilda:Smiri se draga,na putu su ovamo.
Roberta:Ali ja sam zelela d aidem sa Carlosom.
Diego:Jesi poludela?Ti se jos oporavljas,ne bi mogla da hodas toliko.
Roberta:Ne bi mi se nista desilo sto bi hodala.
Hilda:Diego ima pravo,moras da se cuvas.
Roberta:Definitivno su svi protiv mene.

Hilda i Diego su se pogledali,zacudjeni.

U medjuvremenu...

U daljini je primetio starijeg coveka,ali je uprkos svojim godinama dobro izgledao.

Brzo mu se priblizio.

Franco:Dobar dan.Carlos?
Carlos:Vi mora da ste gospodin Colluci.
Franco:Da.Kako ste?Ovo je
Leon:Leon Bustamante.
Carlos:Drago mi je.Vreme je da idemo.

Njene oci su zasvetlele kad ga je videla ispred sebe.Brzo mu je potrcala u zagrljaj,nasavsi utocicte na njegovim prsima i briznuvsi u plac.

Franco:Ne mogu da verujem zivote moj,ziva si

Posmatrao je scenu raznezen,ali se njegova paznja preusmerila na coveka koji ga je snazno zagrlio,jecajuci.

Leon:Sine,dobro si
Roberta(zatecena):Leon

Diego je ostao nepomicno u zagrljaju tog stranca koji ga je nazivao sinom.

Leon:Izvni sine,to je od uzbudjenja.
Roberta(ne odvajajuci se od svog ocuha):Nije to.Diego je izgubio pamcenje

Franco i Leon su posmatrali Diega,zacudjeni.

Pazljivo je slusao pricu svoje starije sestre.Danieline reci su ga vracale u proslost,zamisljajuci svoje roditelje zajedno sa njih sedmoro godinama unazad.
Uprkos bolu koji je izazivalo odsustvo Roberte i Diega,osetio je ogromnu radost zbog momenata prozivljenih sa njima.Tako bi voleo da se sam seca tih anegdota.Ali svaki put kad bi poceo da gundja,setio b ise svig mladjeg brata.Matias nikad nije imao priliku da dozivi tako nesto sa svojim roditeljima i nikad nece moci.Nakon sto je detaljno objasnila sta se dogodilo nakon nesrece,Roberta nije propustila d apita za svoje bebe.

Roberta(placuci):A moje bebe?Jesu li dobro?
Franco:Odlicno su.
Roberta:A Nico?Gde je Nico?
Franco:U tvojoj kuci,sa svojim bratom i sestrom i babom i dedom,kao sto treba da bude.
Roberta:Stvarno?A Clara?
Franco:Clara ga posecuje,ali on i dalje zivi u tvojoj kuci sa Mabel i Martinom.

Smirila se cuvsi te reci,ali ono sto je najvise zelela je da ih uzme u svoje narucje i vikne da je ziva

Capitulo 154


Uprkos
njihovoj brizi zbog vracanja,za njih je bilo bolno da se oproste od
Hilde i Carlosa.Avion je sleteo na aerodrom u 11 uvece.Put je bio
dug,ali su napokon stigli kuci.

Grudi su im se rasirile,a srce pocelo ubrzano da lupa.Oci su joj se ispunile suzama,kad se nasla ispred svoje prelepe kuce.

Roberta:Ne mogu da verujem.Kod kuce smo
Diego:Wow,prelepa je.Izgleda da nam dobro ide.Hej,cime se ja bavim?
Roberta:Ti si radio i televizijski producent.I mnogo si dobar,uistinu.
Diego:Producent.A ti?
Roberta:Advokat.
Leon(grleci ih):Hajde da udjemo,ovde je toplo.

Svo
troje su usli u kucu.Diego je pazljivo posmatrao svaki kutak
salona.Roberta je imala neki cudan osecaj sto je ponovo kod kuce.Njen
um je putovao u proslost,secajuci se svakog trenutka koji su proziveli
izmedju ovih zidova.Diegov glas je privukao njenu paznju.

Diego(pazljivo posmatra fotografije):To su oni?

Roberta
je osetila da ce njeno srce da iskoci kad je videla te fotografije na
kaminu.Priblizila se Diegu,nezno i osecajno milujuci lica svojih
zlata,primecujuci koliko su porasli.

Roberta:Ona je Dani.

Diego
je tiho posmatrao.Neki cudan osecaj ga je prosao u
unutrasnjosti.Emocija od saznanja da je ta devojcica njegova,pretvorila
se u ljubav.

Diego:Prelepa je
Roberta:I tako odrasla.

Diego se nezno nasmejao,a zatim usmerio paznju na drugu fotografiju.

Videvsi njegovu sliku Roberta je osetila kako oci pocinju da joj suze.

Roberta:Nico
Diego(brise joj suze):Ne placi.On je Nico?
Roberta:Da,isti je ti.
Diego:Da,mnogo lici na mene.

Roberta
se fokusirala na sliku drugog decaka od dve godine.Dete cije lice nije
mogla da prepozna,poslednji put kad ga je drzala u narucju bio je
beba.Sa drhtavim rukama uzela je njegovu sliku i briznula u plac.

Diego je zagrlio zabrinut.

Diego:Sta je bilo?Zasto places?
Roberta:Ovo je Matias

Diego:Prelep je.Ima neverovatne oci.Zasto tako places?
Roberta:Zato sto poslednji put kad sam ga videla,imao je 3 meseca.
Diego:Ne placi.Uskoro ce biti sa nama,i ovaj put zauvek.
Roberta(brisuci suze):Hvala.
Diego:Ne zahvaljuj mi.Roberta moram da razgovaram sa tobom,ja...
Roberta:Diego molim te,ne sada.Moram da saznam vise o nasoj deci.
Diego:Ali...
Roberta:Molim te,ne zelim da slusam nesto sto vec znam
Diego:Ali...
Leon(priblizavajuci
im se):Upravo sam razgovarao sa Francom,vec se ukrcava u .Cim
stigne u Kanadu zvace nas.Zelite li nesto da jedete?
Roberta(brisuci suze):Ne hvala.Ja idem da se okupam.

Roberta se popela uz stepenice.Diego je pao na ,predano.Leon je seo pored njega.

Leon:Jesi li dobro?
Diego:Ne.Roberta ne zeli da me saslusa.Ne znam sta vise da uradim da bi razgovarao sa njom
Leon:Imam ideju...

U Kanadi...

Sto
je bio postavljen.Deca su se zivo igrala,dok su Mia i Lujan brinule oko
vecere;Martin,Teo i Gonzalo su otisli u market po neke stvari;Alma je
jecala u tisini,cuvajuci svoju malu unuku Luciu.Mabel je sela pored nje.

Alma:Ne mogu da verujem da nije dosao.
Mabel:Ne placi vise Alma.Sigurna sam da je imao dobar razlog.
Alma:Nijedan razlog nije opravdavajuci za ovo sto je uradio.Ostavio je svoju porodicu za Bozic
Mabel(grleci je):Ne placi vise.

Martin i Teo su usli natovareni kesama koje je Mia narucila.Brzo su otisli u kuhinju.

Gonzalo je usao nasmejan i priblizio se Almi i Mabel.

Gonzalo:Vidite sta sam nasao na putu.

Alma je podigla pogled,i njene oci su zavetlele kad je videla svog muza kako stoji ispred nje.

Potrcala je u njegov zagrljaj,cvrsto se priljubivsi uz njega,neutesno placuci.

Franco(brisuco joj suze):Ljubavi,zasto places?
Alma:Mislila sam da neces doci.
Franco:Sta to pricas?Nikad ne bih proveo Bozic daleko od tebe i nase porodice.
Alma(grleci ga):Volim te.
Franco:I ja tebe.

Pospano
je pogledala na svoj sat.Bilo je 7 ujutro 24.decembar.Za nekoliko sati
ce njena deca slaviti Badnje vece i ona nece biti sa njima.Nije mogla
da izbegne razmisljanje kako su provodili Bozice bez njih dvoje,sigurno
su im nedostajali,bili im potrebni.Ali sta je to mislila?Njena deca
imaju 13,7 i 2 godine,naravno da su im potrebni.

Seo je pored nje u tisini.Roberta ga je pogledala za trenutak,a zatim se vratila svojim mislima.

Leon:Mnogo ti nedostaju,zar ne?
Roberta:Previse.Toliko su mi potrebni.Osecam se tako prazno bez njih .Ne znam cak ni kako su.
Leon:Tvoja deca su dobro.Oni su predivna deca.
Roberta:Ozbiljno to mislis?
Leon:Svakako.

Roberta ga je pazljivo posmatrala,naziruci u njegovim ocima ogromnu neznost i neki poseban sjaj.

Leon:Tvoja deca su neverovatna,mnogo ih volim.
Roberta:I ja ih takodje volim.I mnogo su mi potrebni

Leon je posmatrao u tisini,ne znajuci sta da kaze.
Roberta je cutala nekoliko minuta,kad...

Roberta:Moram da cujem njihove glasove,iako oni ne znaju ko sam ja.
Leon:Roberta,hoces da pozovemo tvoju decu?
Roberta:Da.Moram da cujem njihove glasove,molim te.
Diego:I ja takodje zelim da ih cujem.

Oboje su ga posmatrali,iznenadjeni.

Diego:Ne gledajte me tako.Oni su mija deca,i meni takodje mnogo trebaju.
Leon:Odlicno,onda cemo da ih pozovemo.

Capitulo 155

Kad je osetila taj glas,obuhvatila je jeza.Glas devojcice je nestao da bi ustupio mesto glasu zene.Njena devojcica je vec bila mala zena ali bi njen glas mogla da prepozna medju hiljadama.Diego joj je brisao suze,dok je Leon nastavio razgovor sa svojom unukom,ukljucujuci spikerfon na telefonu.

Kada se Nicov glas zacuo kroz zvucnik telefona,njeno srce se steglo,od uzbudjenja i bola.Njeno malo dete,to dete koje je volela od prvog trenutka,za koje se zaklela da ce ga stititi sopstvenim zivotom,ako zatreba,je poraslo u slatko i nestasno dete.

Zaboravila je na svoja osecanja briznuvsi u plac,kad se jedan nezan i veseo glas prosirio po sobi.Matias je uzbudjeno pozdravio svog dedu.Nije mogla ni na sta da misli.Ta prokleta nesreca joj je ukrala zivote njene dece.Nikad ne bi bila u stanju da prepozna Matiasov glas,zato sto ga nikad nije cula.Nije bila pored njega kad je pravio prve korake,izgovarao prve reci ili u nocima kad ga je bilo strah.

Diego je zagrlio da bi je utesio i da je Matias ne bi cuo kako place.Leon je bio prisiljen da prekine razgovor kad je video stanje svoje snaje.

Diego je i dalje grlio u potpunoj tisini,deleci njen bol.

Leon ih je posmatrao,kad se iznenada setio da ima "zanimljivu" prepisku sa svojom unukom.

Leon:Moram da idem.

Oboje su se okrenuli ka njemu,iznenadjeni.

Diego:Ali zasto?Badnje je vece.
Leon:Znam,ali imam veoma vaznu obavezu.Nista bitinije od tebe u zivotu mom,ali je hitno.Vec sam ti objasnio.

Oboje su primetili njegovu nervozu i naglu promenu,ali su odlucili da cute.

Leon:Frizider je pun.Elvira se vraca 26.ujutru.Ne gledajte me tako,ujutru cu doci da doruckujem sa vama.(primecujuci njihovu nervozu):Nije vas strah da ostanete sami,zar ne?Siguran sam da cete naci nacin da se zabavite

Diego i Roberta su ga posmatrali,posramljeni.

Odlucila je da se koncentrise na kuhinju da bi zaboravila na bol zato sto na Badnje vece nije sa svojom decom,i da bi zaboravila na nervozu koja je obuhvatala od pomisli da je sama sa Diegom.

Kuca je bila u potpunoj tisini,sto je bilo veoma cudno.
Nije se secala tako tuznog 24.decembra.Obicno je tu noc provodila u kuci svoje mame,zajedno sa svojim sestrama,necacima i svojim zetovima,i naravno sa svojom decom i Diegom.Volela je osetiti zarazan osmeh svoje dece.Kad je stavila meso u pecnicu,odlucila je da potrazi Diega.

Nakon sto je usla u salon,videla ga je kakao spava na kaucu.

Muzika u pozadini:https://www.youtube.com/watch?v=a6upaMctRZw

Nije mogla da izbegne da mu se ne priblizi.Kako je mogao da je zaboravi?Ona nije mogla cak n idisati bez njega,a on nije znao kako da s eponasa i sta oseca prema njoj.Njena ruka s enasal na njegovom licu,blago ga milujuci.Njen um se vracao u proslost,secajuci se svakog trenutka koji je prezivela u njegovoj blizini:njihove svadje,njihovi poljupci,opklada,pomirenje,njihov prvi put,rodjenje Daniele,njihovo vencanje,Nicovo rodjenje,njihov put na Galapagos,Matiasaovo rodjenje,njihove strastvene noci.Sve je to bilo zakopano u proslosti.Diego se ne seca tih dana i njegovo srce ne pokazuje nikakvo osecanje prema njoj.

Njegove oci su se susrele sa njenim,cineci da se ona odmah udalji.U samo jednom pokretu,Diego je sprecio,priljubivsi se uz njeno telo i padnuvsi preko nje na tepih.

Roberta je strepela od glave do pete.Iako joj je razum govorio da se odmah udalji odatle,njeno srce je zahtevalo da ostane pored njega,pored njegovog tela,na mestu koje joj pripada.

Roberta:Di...Diego...Ja...
Diego(pritiskajuci je izmedju svog tela i tepiha):Sada ces me saslusati.
Roberta:Molim te Diego,ne pocinji.
Diego(netremice je gleda):Znas,za neke stvari nije potrebno imati secanje.
Roberta:Ne razumem te.
Diego:osetiti,da bi osetio nije potrebno da znas ko je osoba ispred tebe.Ako nesto osecas,to je dovoljno.
Roberta(uznemireno):Diego,ne zelim da pricam o tome.
Diego(ignorisuci je):Ti me poznajes bolje nego bilo ko drugi.Pogledaj me u oci i reci mi sta vidis.

Roberta ga je posmatrala u tisini,izgubivsi se u dubini njegovih ociju,

Diego:Mozes da vidis,zar ne?
Roberta:Ne...ne znam.
Diego:Ne znas?Moje oci kazu da te volim.
Roberta(dvoumeci se):Sta...Sta si rekao?
Diego:Da te volim vise od sopstvenog zivota i da cu te uvek voleti.

Roberta ga je posmatrala,iznenadjena.Njene oci su se rasirile od uzbudjenosti,radosti i panike.Diego je pomilovao njen obraz sa neznoscu,da bi joj zatim usne zarobio u nezan i strastven poljubac

Capitulo 156

https://www.youtube.com/watch?v=EELLXGm0x1Y

Njihova usta su se polako i nezno istrazivala,otkrivajuci,uzivajuci.

Roberta se udaljila uznemirena.Na ivici suza,pala je na .

Diego(seda pored nje):Ne verujes mi zar ne?
Roberta:Volela bih da ti verujem,ali ne mogu.
Diego:Roberta,pogledaj me.Sta treba da uradim da bi mi verovala?Znam da te boli sto te se ne secam,ali to ne umanjuje taj osecaj,a osecam mnogo stvari prema tebi.Kada te imam pored sebe,osecam nesto tako veliko,da ne umem to da objasnim.Umirem od zelej da t epoljubim,zagrlim,cak me cinis nervoznim.A kada si mi daleko,ili kada te vidim da places,osecam nesto ovde(pokazuje na grudi)nesto tako grozno i veliko da osecam da cu da umrem od bola.Dao bih zivot da te vidim srecnu,icinio bi bilo sta da oteram suzu daleko.Strepim od glave do pete kad sam ti u blizini,a srce mi ubrzava od same pomisli na tebe.ono sto osecam je tako veliko,da ne moze da mi stane u grudi,ne znam kako da objasnim.Ako to nije ljubav,reci mi sta jeste?

Roberta ga je posmatrala,iznenadjena i uzbudjena.

Roberta:Stvarno osecas sve to prema meni?
Diego(netremice je posmatra):Svakako ljubavi.Volim te.

Robert anije mogla da spreci suze koje su joj oblile lice.Diego je brzo obrisao njene suze,milujuci joj obraze.

Diego(uznemiren):Zasto places?
Roberta:Ne znas koliko mi je bilo potrebno da cujem to sto si rekao
Diego(nezno se nasmeja):Ako hoces reci cu ti hiljadu puta.Volim te,volim te,volim te
Roberta(ocajnicki se priljubi uz njega):I ja tebe volim.

Njihove usne su bile zeljne poljubaca,sto je ubrzo njihove usne ujedinilo u sladak i strastven poljubac.

Ostatak epizode preskocen zbog izvesnih detalja

Capitulo 157

Zraci sunca su mu obasjavali lice,prisiljavajuci ga da otvori oci.Nasmejao se kad je video svoju suprugu kako spava pored njega.Pomilovao je njeno lice sa neznoscu,u mislima ozivljavajuci strastvenu noc koju su zajedno proveli.Voleo je svim snagama i u to nije imao ni najmanje sumnje.

Pazljivo je ustao da je ne bi probudio i otisao u kupatilo da se istusira...

U medjuvremenu...

Dok su Alma i Mabel spremale dorucak,Martin i Franco su lozili kamin da bi se zastitili od hladnog jutra.Mia i Lujan su postavljale sto,dok je Gonzlao zivo razgovarao sa Teom,a deca su uzivala u novim igrackama koje su dobili za Bozic,dok je Dani razgovarala sa svojom najboljom drugaricom preko telefona.

Dani:Pricaj mi kako je prosao Bozic sa tvojom novom porodicom.
Luz:Bilo je zabavno.Giovannijevi roditelji su vrh.Osim toga sinoc su dolazili Lupita i Nico da veceraju sa nama.
Danu:Kako je Marquitos?
Luz:Prelep je.Svakog dana sve vise lici na Lupitu.
Dani:Jedva cekam sve da vas vidim.
Luz:Da,jer si se predpostavljam grozno provela.
Dani:Ok,ok,priznajem,provela sam se odlicno.Mada bi bilo mnogo bolje da su ovde
Luz:Dani,Dani,Dani,daj mi moju bombonicu.
Dani:Sta?Ja sam tvoja drugarica.
Luz:Daj mi ga,hocu da mu kazem gde sam da bi bio miran.
Dani:U redu,samo zato.Moja baka kaze da zahvalis tvojoj mami jos jednom.
Luz:Ok,reci cu joj.Sada je u garazi u potrazi za hranom.
Dani:Evo je tvoja bombonica,dacu ti ga.Volim te drugarice.
Luz:I ja tebe.Srecan Bozic svima.
Dani:Hvala,i tamo takodje.

Nico je uzeo telefon,srecan sto ga je Luz zvala.

Nico:Luz!!!
Luz:Zdravo Nico!Srecan Bozic!
Nico:Srecan Bozic!
Luz:Kakav je bio Deda Mraz?Je li ti doneo sve sto si zeleo?
Nico:Da,doneo mi je to i jos mnogo stvari.
Luz:Drago mi je.A kako se provodis tamo?
Nico:Dobro(tuzno):Iako mi nedostaje Choco.Sam je kod kuce i mora da je mnogo uplasen.
Luz:Vise nije.Jos ne znas gde sam?
Nico:U kuci ujka Giovannija.
Luz:Ne.Upravo sam dosla u tvoju kucu.Dosli smo da potrazimo Chocoa.
Nico(uzbudjeno):Stvarno?
Luz:Da.Uzecemo ga sve dok se ti ne vratis,cuvacemo ga i nece biti sam.
Nico(srecan):Hvala rodjako!Volim te!
Luz:I ja tebe bombonice(dekocentrisano):Nico moram da prekinem,kasnije cemo da razgovaramo.

Njene plave oci su bile fiksirane na stepenice koje su vodile na drugi sprat.Njene usi su se ponovo fokusirale na ono sto joj se ucinilo da cuje,tus?...Nemoguce.U kuci nije bilo vise nikog osim nje,Giovannija i njene mame.Sa svoje pozicije je videla svoju majku kako nosi veliku vrecu hrane za pse.Takodje je videla Giovannija kako trci po basti ne bi li uhvatio cokoladnog.

Ako nijedno od njih dvoje nije bilo gore,sta je to bilo?Zvuk jednih vrata kako se zatvaraju ucinio je da zadrhti od glave do pete.Skupila je hrabrost i priblizila se stepenicama.Ni ne primetivsi pocela je da se penje,dve po dve stepenice.Kada je stigla u hodnik,pokusala je da se priseti odakle je cula zvuk.Sve je bilo potpuno mirno.Mozda je to bila samo njena masta.Kada se spremala da sidje jedan covek je izasao iz kupatila,odmah iza nje.

Prepoznavsi njegovo lice,vrisnula je preplaseno i impresirano.

Diego je posmatrao iznenadjen i zbunjen.

Capitulo 158

Povici od Luz su ucinili da Giovannni i Flavia shvateda joj je potrebna njihova pomoc.Roberta se takodje alarmirala stigavsi u hodnik isto kad i njeni prijatelji.

Luz je ponovo vrisnula kad se susrela sa licem svoje tetke.Giovanni se sokirao sto je na taj nacin video svoje prijatelje,da nije primetio da se njegova verenica onesvestila od soka.

Roberta je potrcala da joj pomogne,da je osvesti.Luz se priljubila uz Giovannija placuci;dok je Diego posmatrao scenu uzbudjen i potpuno zbunjen.

Roberta:Mozete li da mi pomognete sa Flaviom?

Diego je otrcao u kupatilo da potrazi alkohol.Giovanni je posmatrao svoju prijateljicu,zatecen.Luz je uspela da se smiri,i polako se priblizila sojoj tetki i teci,koji su pokusavali da povrate njenu mamu sa alkoholom.

Giovanni je i dalje bio nepomican,ne verujuci u ono sto vidi.Jedan udarac u glavu ga je vratio u stvarnost.

Roberta:Giovanni,tebi govorim.Jesi li gluv ili sta?
Giovanni:Izvini,ali ne srecem se svaki dan sa dvoje prijatelja za koje sam verovao da su mrtvi.
Roberta:Istina.Zaboravila sam

Giovanni je gledao za trenutak,a zatim je priljubio u cvrst zagrljaj.Luz i Flavia su ih gledale uzbudjene.

Diego je osetio kako mu krv vri kad vidi svoju zenu u rukama drugog muskarca,i pre nego sto mu razbije lice,odlucio je da pita.

Diego(odvaja Robertu i Giovannija,i grli Robertu posesivno):Ko je on Rob?

Flavia,Luz i Giovanni su vise bili zateceni tim,nego samim pitanjem.

Roberta(miluje mu obraz):On je tvoj najbolji drug ljubavi.

Diego je pazljivo posmatrao coveka kog je pre nekoliko minuta zeleo da ubije.Jedva je ostao na nogama,kad se Giovanni zaleteo prema njemu i cvrsto ga zagrlio.

U medjuvremenu...

Dok je posmatrala predivni pejzaz,zacula je zvuk mobilnog telefona svoje bake.Kad je cula ime "Anahi" dobila je zelju da povraca,zato je odlucila da napusti vrt da Alma ne bi to primetila.
Bas tamo su njene tetke pricale o toj skorpiji koja ih je uznemiravala i o tome kako je nikad nece gledati kao polusestru.

Mia:Kunem ti se da je mrzim,ne podnosim je.
Lujan:Ni ja,ali pomisli da je moglo biti gore.Da je umesto da otputuje u Evropu odlucila da dodje ovamo sa nama.
Mia:Kako da ne.Pre Bozica sa tom zmijom,radije bi ga provela sa Mirandom i Miguelom zajedno.
Lujan:Kakvo poredjenje Mia
Mia:Osim toga,posle onoga sto je rekla Almi...
Lujan:Sta joj je rekla?

Flascback...

Dok je Anahi pakovala kofer,Alma je pila caj,sa izgubljenim pogledom.

Anahi:Ne mogu da verujem da idem da upoznam Evropu.Lici mi na san.
Alma:Drago mi je sto ti se svidja moj poklon.
Anahi:Vise bi mi se svidelo da podjes samnom.
Alma:Vec sam ti rekla da ne mogu.Ne osecam zelju za putovanjem.
Anahi(besno):Prokletsvo mama.Vec je proslo vise od dve godine,osim toga ja sam tvoja prava cerka.
Mia(ulazeci,besna):Ti si jedna (grleci Almu):Dodji Alma,Brisa te trazi.

Fin del Flashback

Lujan(zatecena):Ne mogu da verujem da joj je to rekla.Prokletnica.
Mia:Ne znas kako sam zelela da je udarim,ali nisam to uradila zbog Alme.Ne mogu da verujem da se usudila toliko.
Dani:Ja verujem.

Obe su se okrenule iznenadjene.

Mia:Dani,sta radis ovde?
Dani:Slusala sam poslednju gadost te skorpije,i uistinu to me ne cudi.
Lujan:Zasto to kazes?
Dani:Zato sto kad su moji roditelji bili zivi,pokusala je da se priblizi mom tati.
Mia i Lujan(zatecene):Sta?
Mia:Ne moze biti
Lujan:Jesi li sigurna?
Dani:Presigurna,sama sam je cula kad je razgovarala sa mojom bakom Mabel.
Mia:Ta ku*ka.
Lujan:Ne mogu da verujem da je toliko losa.
Dani:Ja mogu.I da nije ta nesreca mojih roditelja...
Mia:Sta?
Dani:Nista,bolje zaboravite.
Lujan:Ne,ne ti ces da kazes nesto.

Dani:Ovaj,ja sam uvek osecala da Anahi...

Zvuk telefona je prekinuo njihov razgovor.Lujan je ustala da se javi,dok je Mia pogledom ispitivala svoju necaku.

Lujan:Mia,Miguel je.

Mia je ustala da se javi.Lujan je krenula da se priblizi svom kumcetu,kad je jak plac male Lucie koja je trebala svoju mamu,nije prekinuo.

Kad je videla da se oslobodila svojih tetki,slobodno je izdahnula.Takvo je razmisljanje bilo glupo,skoro apsurdno.Anahi je bila materijalista i egoista,ali nije bila ubica,ili jeste?

"Srecan Bozic".Samo mu je rekla srecan Bozic i stresla se od glave do pete.Brzo je protresla glavu da bi oterala tu misao,i vratila se razgovoru.

Mia:Hoces da razgovaras sa decom?
Miguel:Naravno.Kako se provode?
Mia:Odlicno.Bila je odlicna ideja da dodjemo ovde,Dani je srecna.
Miguel:Drago mi je.Ovaj Bozic je bio magican za sve.

Mia je zatvorila oci,secajuci se svakog Bozica koji je provela sa Miguelom kad su jos uvek bili srecni zajedno.Srecom,njen sin je prosao pored nje sprecavajuci da ozivljava tuzne uspomene.

Mia:Sine,tvoj tata zeli da razgovara sa tobom.
Bruno:Ne mogu,zauzet sam.
Mia:Bruno,dolazi ovamo.Tvoj tata zeli da te pozdravi.
Bruno:Rekao sam ti da necu!Ne zanima me da razgovaram sa njim.Neka razgovara sa Brisom.(udaljava se ljutito).

Mia ga je posmatrala kako se udaljava,zapanjena.

Gonzalo(sapucuci):Daj mu Brisu,ja cu razgovarati sa Brunom.

Mia je poslusala i odmah pozvala svoju cerku.

Uprkos emociji zbog slatkog glasa svoje cerke koji je cuo,Miguel je osetio zelju da umre zbog upornog odbijanja svog sina.

Capitulo 159

29,decembar je osvanuo hladan i kisovit.Izmedju planina kofera i mnogo ljudi,uspeli su da napuste aerodrom i da stignu u kucu Coluccijevih.

Leon ih je cekao na vratima zajedno sa Giovannijem i Miguelom.Bilo je nesto cudno u njihovom ponasanju,ali njihovo iznenadjenje je bilo vece kad su Giovanni i Miguel odveli Matiasa,Camilu,Bruna i Brisu.

Mia i Lujan su ih posmatrale,nemirne.Alma i Mabel su pocele da se menjaju.Pre nego sto su se vratili u Meksiko,Franco im je unapred rekao da imaju da razgovaraju o necemu veoma vaznom i osetljivom.

Dok je Nico otrcao u kuhinju po nesto za jelo,svi su odlucili da saslusaju Franca i Leona u potrazi za odgovorom.

Mabel:Mozete li da nam objasnite sta se desava?Prvo nam kazete da imate nesto veoma vazno da nam saopstite,onda nas odmah dovedete ovde,Miguel i Giovannni su odveli decu,izuzev Nica i Daniele.Sta se desava?
Martin:Ljubavi,smiri se,vec ces razumeti.Sedi.

Nico je dosao do njih,sednuvsi u krilo svoje tetke Lujan.

Leon:Dobro,pre svega,zelimo da vas zamolimo da se smirite i da sve saslusate bez pricanja i prekidanja.
Dani(ozbiljna):Desava se nesto lose,zar ne?
Franco:Naprotiv nebo moje,desava se nesto predivno.
Nico:Idemo u Disney?
Mia(pritiska mu obraze):Moje malo dete umire da upozna Disney.
Nico:Samo sam rekao
Martin:Ne sine,nema veze sa tim.Ovo je nesto mnogo bolje.Nesto sto ces mozda tesko razumeti,ali ce te uciniti veoma srecnim.
Dani:O cemu govoris deko?
Martin:Nekada se u zivotu desavaju stvari koje ne mozemo da razumemo.Zivot nas stavlja na probu,uci nas da postoji bol,nepravda,laz,i jedino sto je beznadezno,smrt.

Danine oci su zasuzile na te reci.Nije bitno vreme koje je proslo,nikad nije prestajala da misli na svoje roditelje i sta je osecala u svom srcu kad bi se stila njihove smrti.

Njen deka Franco joj je obrisao suzu koja joj je krenula niz obraz.

Martin:Kad Bog odluci da nam oduzme nekog dragog,osetimo kako je to nepravedno i kako je sudbina protiv nas.Ali ponekad stvari nisu onakve kakvim se cine.
Alma:Ne razumem te.
Leon:Pre nekoliko dana smo primili poziv,da na dan nesrece,Roberta i Diego nisu bili sami u helihopteru.
Dani:To vec znamo.Bili su sa pilotom.
Franco:Ne kceri.Takodje su bili sa pilotovim sinom i njegovom cerkom.

Svi su posmatrali Franca,zapanjeno,osim...

Mia:Koji horor!Jadna porodica.Otkrice da su umrla tri clana njihove porodice i...
Dani(zatecena):Tetka,u helihopteru su bile samo 3 osobe.
Leon:Upravo tako kceri.
Mabel:Ali,sta je onda bilo sa nasom decom?
Martin:Pre nego sto se helihopter srusio,Roberta se onesvestila od udarca,ali Diego se probudio.
Alma:Sta?Ali...
Leon:Uprkos tome sto je bio ranjen,uspeo je da je na vreme izvuce i spasi od pozara.
Mia(placuci):Onda...
Franco:Uspeli su da pobegnu sa zivotom.
Alma(uzbudjeno placuci):Onda,onda...Oni su zivi?
Martin:Da.Nasa deca su ziva.

Svi su se posmatrali u tisini,osecajuci radost i uzbudjenost zbog ovog otkrica.

Lujan(grli Nica,uzbudjena):Znaci oni su zivi.Moramo da ih nadjemo.
Dani(jos pod utiskom novosti):Bili su oni.

Svi su je posmatrali,zbunjeni.

Alma:Sta?
Dani:Oni su vam rekli sta se desilo.
Leon:Definitivno si inteligenta kao tvoja mama,nebo moje.
Mabel:Nasli ste ih?
Franco:U stvari,oni su nasli nas.
Alma(ustaje na noge):Gde su?Hocu da ih vidim.
Mabel:I ja takodje.
Martin(zadrzavajuci ih):Izdrzite.Znam da zelite da ih vidite,ali pre toga moramo o necemu da razgovaramo.
Nico(zbunjeno):Onda,moji roditelji nisu na nebu?
Lujan(grli ga,srecna):Nisu ljubavi.Tvoji roditelji su dobro,samo su bili izgubljeni,pokusavajuci da vam se vrate.
Dani(placuci,uzbudjena):Gde su?
Franco:U tvojoj kuci,i uskoro ces ih videti,ali pre toga postoje stvari koje moras da znas.

Dani je ustala na noge i odlucno uzela svog mladjeg brata za ruku.

Dani:Zelim nasamo da razgovvaram sa Nicom.
Lujan:Smiri se Dani,mozemo da razgovaramo.
Dani:Molim vas.Idemo u kuhinju.

Mia ih je pazljivo posmatrala.

Mia:Otpraticu vas.
Dani:Ali
Mia:Otpraticu vas.

Mia se uputila ka kuhinji zajedno sa svojim necacima,dok su Franco,Martin i Leon pricali svojoj porodici sves to se desavalo Roberti i Diegu tokom vise od 2 godine.

Izmedju suza,radosti i emocija,clanovi porodice su otkrili sve sto se desilo Roberti i Diegu.

Alma:Ne mogu da verujem da je Diego izgubio pamcenje.
Franco:Doktor kaze da je privremeno.Uskoro ce biti dobro.
Lujan:Jadna moja mackica,ne seca je se.
Leon:Ne brini zbog toga.Mozda je se ne seca,ali su se dobro pronasli
Gonzalo:Hej,zar vam se ne cini da su se mnogo zadrzali?
Franco:Sta?
Gonzalo:Mia i deca.
Lujan:Dobro su.Niko ih ne razume kao Mia.

Sluzavka im se priblizila.

Sluzavka:Izvinite,hocete li da spremim dorucak?
Alma(uzbudjeno):Uistinu,sa ovom vescu vratio mi se apetit.Pripremi nesto veoma ukusno Chana,molim te.
Sluzavka:Odmah gospodjo.
Alma: I reci Mii i deci da dodju.
Sluzavka:Ali oni nisu ovde.
Mabel:Molim?
Sluzavka:Gospodja Mia i deca su otisli pre pola sata.
Gonzalo:Boze!!!
Mabe:Mislite li da?
Lujan:Jos uvek sumnjas?

Capitulo 160

Nervozna isla je od jedne do druge strane.Bila je uplasena,nemirna i potpuno razdrazena.

Diego je posmatrao sa sofe,zabavljajuci se.

Diego:Hoces li da se smiris?
Roberta(iznervirana):Da se smirim?Kako hoces da se smirim?U ovom trenutku cela nasa porodica saznaje da smo zivi.
Diego:Znam,ali to smo zeleli,zar ne?
Roberta:Ayyyyy,ne razumem kako mozes da budes tako miran.Nemas krv u venama ili sta?U ovom trenutku tvoja deca otkrivaju da smo zivi.Znas li sta to znaci za njih?
Diego:Ok.Imas pravo.Ali moras da se smiris,treba da budes mirna(grli je):Ja sam sa tobom.
Roberta(priljubi se uz njega):Volim te.
Diego:I ja tebe volim nebo moje.

Njihove oci su se susrele,gledali su se sa neznoscu,i njihove usne su se spojile u nezan i strastven poljubac.

Zvuk zvona na vratima je ucinio da skoce.Njihove oci su se sirom otvorile kad su ih videli ispred sebe.

Njene oci su zasuzile kad je njen mladji sin pozvao,uzbudjen,trceci u njen zagrljaj.

Diego ih je gledao,a zatim je pogled fiksirao na devojcicu koja ga je posmatrala,uzbudjena i ne prestajuci da place.Njegovo srce se sokiralo kad je prepoznao svoju cerku na tom licu.Dani je potrcala prema njemu,priljubivsi mu se uz grudi i neutesno placuci.

S'ulaznih vrata ih je posmatrala Mia,placuci od uzbudjenja.
Njen telefon je prekinuo tu scenu,primoravsi je da se udalji.

Mia:Halo?
Gonzalo:Pusti me da pogodim gde si.
Mia:Izvini.Znala sam da ce Dani pobeci sa Nicom,tako da sam preferirala da ih ja odvedem.Osim toga oni su njihovi roditelji Gonza,da mozes sad da ih vidis u ovom trenutku,zagrljene i uplakane od uzbudjenja.Kunem ti se da se ne kajem.
Gonzalo:Znam ljubavi.Veoma sam ponosan na to sto si uradila.
Mia:Stvarno?
Gonzalo:Stvarno.Nego reci mi,kako je Diego?
Mia(ponovo ih pogleda):U ovom trenutku grli Nica.Izgledaju tako lepo (zamisljena):Gonza,zasto si me pitao za Diega?Sta se desava sa njim?
Gonzalo:Mia,Diego je izgubio pamcenje.
Mia:Sta?

Nakon grljenja,talasa poljubaca i plakanja od uzbudjenja,pali su na .

Nico(grli svog tatu):Ne mogu da verujem da ste ovde.
Dani:Ja mogu.Nesto mi je govorilo da ste zivi.
Roberta(grli je):Ne mogu da verujem da ste ovde.Tako lepi i tako veliki,moje bebe.
Nico:Nedostajala si mi mami.
Roberta(miluje mu obraz):I ti meni zivote moj.Imala sam toliko zelje da vas vidim,da vas zagrlim i pojedem od poljubaca.
Dani:A tebi nismo nedostajali?

Diego je nezno pogledao,milujuci joj obraz.

Nico(grli svog tatu):Bicete ovde za Novu godinu,zar ne?
Diego:Svakako Mati.
Nico:Ja sam Nico.
Diego:Ehhhh ...Znam.Bila je to sala,hahaha.

Roberta je posmatrala Diega,zabavljajuci se,a zatim se koncetrisala na svog sina.

Roberta:Zasto nas pitas to ljubavi?Naravno da cemo biti sa vama za Novu godinu.
Nico:Mislio sam da cete da idete
Roberta(uzima ga za lice):Dobro me slusaj nebo moje,nikad vise u zivotu se necemo odvojiti od vas.Vas troje ste nesto najvaznije sto imamo u zivotu,i nikad se vise necemo odvojiti od vas.
Nico:Kunes se?
Roberta:Kunem ti se bebe.

Nico se priljubio uz svoje roditelje,uzbudjen.Medjutim,njegova sestra je pazljivo posmatrala njihovog tatu.

Roberta je prekinula njeno razmisljanje.

Roberta:Reci m ijednu stvar Bustamante,kako si dosla ovde sa tvojim bratom?
Dani:Ne gledaj me tako,nismo pobegli ako na to mislis.Dobro...barem nismo pobegli sami.
Roberta:Sta hoces da kazes?
Nico:Da nas je dovela tetka Mia.
Roberta(uzbudjena):Stvarno?Mia je ovde?
Dani:Da.
Roberta:Gde je?
Dani:Napolju.Rekla je da ovo moramo da uradimo sami.
Roberta(uzbudjena):Idem da je vidim

Roberta je potrcala ka ulazu,Diego je potrca za njom,prateci je.

Diego(sapucuci):Sta radis?
Roberta:Idem da vidim moju sestru.
Diego(mrmljajuci):Ne mozes da me ostavis samog sa njima.
Roberta(smesi se):Diego,to su tvoja deca.Ne ujedaju

Roberta se nasmejala i udaljila,zatvorivsi vrata za sobom.Diego se okrenuo nervozan,i susreo se sa licima svoje dece,nasmejanim i punim iscekivanja.

Capitulo 161


Naslonila
se na zid,pokusavajuci da prihvati tu vest:Diego je izgubio pamcenje.To
mora da je bila nocna mora,prokleta igra sudbine koja se ponavlja,ali
ovoga puta sa njenim zetom.

Hoce li Diego i Roberta biti ikada srecni?

Skoncentrisana
na svoje misli,nije primetila da je neko pazljivo posmatra.Okrenula se
ka toj figuri i susrela se sa likom svoje sestre,skocila je u njeno
narucje,pocevsi da place.

U medjuvremenu...

Nico je pricao o svom zivotu u protekle tri godine.
Diego ga je pazljivo slusao,uzivajuci u svakom gestu i detalju svoga sina.Dani je,za promenu,intrigirano posmatrala svog oca.

Nico(uzbudjeno stavlja svoju ruku u dzep):Vidi tata.

Diego se izneadio i nasmejao.

Diego:To je zub.
Nico:Da.Juce ujutru mi je ispao,a sinoc je dolazio pacov Perez.

Diego ga je nezno pomilovao po kosi,poklanjajuci mu ogroman osmeh.

Dani:Preuzbudjen je.Veruje da ce mu za taj zub pacov doneti toliko novca kao za...
Nico(uzbudjeno):Za Disney!
Diego:Za Disney? Mislim da je mala mogucnost za to ljubavi.
Nico(razocarano):Zasto?Ja sam se dobro ponasao,osim toga ovo je moj prvi zub.
Diego:Ne budi tuzan sampione,mozda cemo u buducnosti moci da odemo.
Dani:Naravno...Kao kad smo isli kad sam ja bila mala,zar ne tata?
Diego(nesigurno):Naravno.
Nico:Ali Dani nije bila u Dizniju,slagali ste me
Dani:Naravno da ne glupane,bila je to sala.Zasto se ne popnes i ne doneses da tati pokazes jednu sliku od Chocoa?
Nico:Daaaa(grleci Diega):Odmah dolazim tata.

Nico
se popeo stepenicama punom brzinom.Diego ga je pratio pogledom sve dok
nije nestao u hodniku.Kada se ponovo okrenuo,otkrio je da u se u samo
jednom pokretu,njegova cerka nasla pored njega,i sad ga je netremice
posmatrala sa samo nekoliko centimetara.

Dani:Sada ces mi reci sta ti se desava.
Diego(nervozno):Ni...nista...nista mi se ne desava.
Dani:Ne lazi me.Poznajem te bolje od ikog.I znam da nesto krijes od mene.

Neutesno
su plakale,spojene u zagrljaj ispunjen ljubavlju.Bile su tako
drugacije...voda i ulje...mesec i sunce...toplo i hladno...Medjutim,ni
velike razlike nisu mogle ublaziti ljubav koja ja postojala izmedju
njih.Iako nisu bile sestre po krvi,osetile su da je njihov odnos bio
mnogo vise od bilok og krvnog srodstva,i cinjenica da su opet zajedno
ucinila ih je neizmerno srecnim.

Roberta(brisuci suze):Dosta Barbie,licimo na dve glupace ovako placuci.
Mia(cvrsto je zagrli):Nije me briga,ti si moja najdraza sestrica(obasipa joj lice poljupcima).
Roberta(odvaja
se,zabavljajuci se):Smiri se barbie.Zaboravila sam kako intenzivna
mozes da budes(grli je):Ali i ti si meni nedostajala mnogo.
Mia:I ti meni.Oye Robert,Gonza mi je rekao za Diega.Kako si?
Roberta:Zabrinuta,ali znam da ce se uskoro setiti.
Mia:Izgledas previse mirno.Mislila sam da ces da histerises.
Roberta:A zasto?
Mia:Zato sto Diego...dobro...ne seca te se.
Roberta:Ahhh to Ne brini Mia,saznali smo da se razumemo ...Osim toga on me voli ...On sam mi je rekao...
Mia:Stvarno?To
je genijalno i romanticno takodje.Zamisli,izgubio je pamcenje,ne seca
se ni svog imena,ali te ipak voli.Mozda te se njegov um ne seca,ali
njegovo srce te nije zaboravilo

Roberta je pazljivo posmatrala,a zatim je ispustila jedan smesak.

Roberta:Ti si staromodna
Mia:A
ti si nesenzibilna.Osim toga ne verujem da si odusevljena onim sto se
desava Diegu.Sigurna sam da duboko u sebi umires od ljubavi.
Roberta:Ok,ok,priznajem.Zamalo sam umrla kad mi je rekao da me voli.Zadovoljna?
Mia:Mnogo bolje Robert.Sada mi reci gde je Diegito?
Roberta:U salonu sa decom.
Mia:Ostavila si ga samog sa decom?
Roberta:Opusti se barbie,sta moze da se desi?
Mia:Izgleda
da si zaboravila da je tvoja cerka fotokopija...kakva fotokopija,ona je
tvoj klon.To dete je u stanju da razbije santu leda pogledom.
Roberta:Mislis da sam lose postupila?
Mia:Sigurna sam da si lose postupila.Bolje da udjemo.

Kada je video svoju suprugu na vratima,potrca je ka njoj,trazeci da ga zastiti od njihove cerke...

Roberta:Je li sve u redu?
Dani:Naravno da nije.Tati se desava nesto,i zahtevam da mi kazete sta

Capitulo 162


Sedela
je pored jednog stabla u vrtu i gorko plakala.Nije mogla da veruje da
je njen tata zaboravio.Njena mama je sela pored nje u potpunoj
tisini,milujuci joj glavu.

Dani:Takav je od nesrece?
Roberta(brisuci joj suze):Da ljubavi,ali nismo mogli da se vratimo dok se ja nisam probudila.Ali videces da ce mu biti bolje.
Dani:Kako znas?Ako je proveo 3 godine da se nije setio,mozda se nece nikad setiti.
Roberta(grli je):Ne placi ljubavi,tvoj tata ce se setiti.I ako ne bude tako,on svakako voli tebe i tvoju bracu.
Dani:Kako moze da nas voli ako nas se ne seca?

Roberta se nezno nasmejala setivsi se reci svog muza.

Roberta:Ako volis nekog ne moras da imas pamcenje,samo moras da osetis.
Dani:Mislis li da me stvarno voli?
*****:Vise od svega na svetu.

Roberta mu se siroko osmehnula,a Dani je pronasla utociste u njegovom narucju.

Dani:I ja tebe volim tata.Mnogo te volim.

Diego
je snazno zagrlio,pruzajuci joj ljubav i zastitu.Roberta ih je nezno
posmatrala,kad su joj glasovi iz salona privukli paznju.

Njene
oci su zasvetlele kad se susrela sa svojim roditeljima,svekrom i
svekrvom i zetovima.Alma je priljubila uz svoje grudi neutesno
placuci.Martin se pridruzio zagrljaju,skroz uzbudjen,jos ne verujuci da
je njegova cerka ziva i zdrava.

Bila
je potpuno sokirana i uzbudjena.Cela njena porodica je bila pored
nje.Svi,osim jedne od 4 osobe koje su davale smisao njenom zivotu.

Nakos sto su se izgrlili i neki predstavili Diegu,odlucili su da poruce nekoliko pizza i proslave povratak Roberte i Diega.

Zvuk zvona na vratima je prekinuo porodicnu veceru.Diego je ustao da otvori vrata.

Diego:Da?
Alejandro(srecan,grli ga):Gospodine Bustamante!Drago mi je da ste dobro!
Diego:Hvala!Ko si ti?
Ale:Ja sam...
Dani(trceci ka njemu,zagrli ga):Tata,ovo je moj drug Ale.
Diego:Zdravo,"Ale".
Ale:Zdravo gospodine.

Oboje dece su usla,ostavljajuci Diega na vratima koji je goreo od ljubomore.

Nakon
vecere su dugo razgovarali.Niko nije hteo da se odvoji od njih i to je
imalo smisla:nakon tri godine razdvojenosti zivot ih je ponovo
ujedinio,ovaj put zauvek.

Svi zu zivo razgovarali,ali je neko bio veoma daleko odatle.Njegova supruga mu se priblizila,milujuci ga po obrazu.

Roberta:Sta ti je bebe?
Diego:Zasto su otisli u sobu za igranje sami eh?
Roberta:Sta?Mislis na Dani i Alea?
Diego:Da.
Roberta(zabavljajuci se):Ljubomoran si?
Diego:Ne
rugaj se Roberta.Voleo bih da vidim tvoju reakciju,kad bi nas sin doveo
"drugarice" i zatvorio se sa njima u sobu za igranje.
Roberta(gleda svoje dete):To je drugacije.Nico ima 7 godina,jos je mali.
Diego:Dani je upravo napunila 14.
Roberta:Ok,ok,smiri se bebe.Osim toga,Ale je njen drug,nista vise.
Diego:U redu.Ali ako joj se taj decak priblizi
Roberta(poljubi ga u obraz):Smiri se moj ljubomorni decace.Deca su prijatelji od malena,nista vise.
Diego:Nadam se.

Zvuk zvona na vratima je prekinuo ovaj osobiti razgovor.

Mabel se potrudila da otvori,i sa velikim osmehom se priblizila svom sinu i snaji.

Mabel:Da li znate koga je Miguel doveo?

Roberta je osetila da ce srce da joj iskoci od uzbudjenja.

Miguel im se priblizio,vodeci svog necaka za ruku.

Diego i Roberta su posmatrali svog sina,zbunjeni.Roberta ga je cvrsto zagrlila,kao da ce ponovo da ga izgubi.

U medjuvremenu...

Ale je pazljivo slusao,i posebnim pokretima pokusavao da joj obrise suze.

Ale(grleci je):Ne budi tuzna Dani.Pomisli da su makar zivi.
Dani:Da,ali on nas se ne seca.
Ale:Mozda mozete da ucinite nesto da mu pomognete da se seti.
Dani:Kao sta?
Ale:Ne znam.Nesto sto ce mu pomoci da pregleda svoju proslost.
Dani(uzbudjena):Znam!Ti si genije!

Vreme je proletelo.

Miguel
se ponudio da odvede Alea,da ne luta sam po ulicama.Mia i Gonzalo su se
uputili Giovannijevoj kuci po Bruna i Brisu;Lujan i Teo su zajedno sa
svojom cerkom Luciom otisli po malu Camilu u kucu njenih deke i
bake;Alma i Franco su otisli sa Mabel i Martinom,koji su pristali da
prespavaju u njihovoj kuci da bi ostavili Bustamanteove same.

Oko
2,posle trece price Diego je uspeo da uspava Nica.Pre nego sto se
vratio u svoju sobu svratio je do sobe svoje cerke i iznenadio se kad
je video za racunarom.

Videvsi svog tatu,Dani je odmah iskljucila monitor,sto je Diego primetio.

Diego:Sta radis budna u ovo vreme?
Dani:Chatovala sam.
Diego:Sa tvojim drugom Aleom?
Dani(iznenadjena ljubomorom svog tate):Ne,sa mojom drugaricom Lunom.
Digo(nasmeja se srecan):Ahh,odlicno(priblizi se i poljubi je u teme):Odmori se duso.
Dani(smeseci se):Ti takodje tata.

Diego je napustio sobu,i Dani se vratila svojoj "tajnoj misiji".

Sa
vrata svoje sobe,posmatrao je najlepsi prizor koji je video u
zivotu:Roberta je lezala na krevetu milujuci lice najmladjeg sina koji
je spavao pored nje.

Njihove oci su se susrele,razmenjujuci pogled pun ljubavi i neznosti.
Diego im se priblizo,fiksirajuci pogled na maleonog.

Roberta:Prelep je zar ne?
Diego:Da.Savrsen je.
Roberta:Mnogo lici na tebe.
Diego:Da,ali ima plave oci(saleci se):Sigurna si da je moj?
Roberta(nezno ga udara):Bas smesno Bustamante.Odnesi ga u krevet,idem da se okupam.

Nakon sto je nezno poljubila svog sina,otisla je u kupatilo,pracena budnim Diegovim okom.

Kada
je njegova supruga nestala iza vrata,usmerio je paznju na malenog koji
je spavao na krevetu.Beskonacna neznost ga je obuhvatila.Taj decak je
bio tako sladak,tako krhk i bio je njegov.Osetio je ogromnu potrebu da
ga zastiti i nije mogao odoleti zelji da ga priljubi na svoje grudi i
nezno poljubi u celo.Nakon sto ga je posmatrao nekoliko minuta odeno ga
je u sobu i pazljivo ga svukao.

Kada
se vratio u sobu iznenadio se ne videvsi svoju zenu.Odlucio je da
priusti sebi osvezavajucu kupku.Bio je to dan previse ispunjen
uzbudjenjima.Kad se vratio u sobu,Roberta je vec bila u krevetu.

Diego:Gde si bila eh?
Roberta:Sa Dani.Dodji ovamo(udara na mesto pored sebe u krevetu).

Diego se zavukao ispod carsava i zagrlio svoju zenu.
Roberta:I kako ti se ucinila nasa "mala" porodica?
Diego:Svi su super.Alma mi se mnogo svidja.Iako je luda kao i ti.
Roberta(udara ga):Bas si duhovit Bustamante.Reci mi,kako ti se cine nasa deca.
Diego:Predivni su
Roberta:Da,neverovatni su
Diego(nezno joj miluje obraz):Neverovatni su kao i ti

Roberta se nezno nasmejala,a zatim zarobila njegove usne u sladak i ljubavlju ispunjen poljubac.

Roberta:Volim te.
Diego:I ja tebe volim ljubavi.Rob...
Roberta:Sta je bebe?
Diego:Nestrpljiv sam da vodim ljubav sa tobom.
Roberta:A ko te sprecava?

Diego je nestasno pogledao,nezno joj milujuci kozu,strastveno je ljubeci,dajuci motiv jednom posebnom susretu...

Capitulo 163

Tokom celog jutra telefon nije prestajao da zvoni.Alma,Mabel,Mia pa cak i Jose,neprestano su zvale kako bi dogovorile konacne detalje za veceru u kuci Coluccijevih za Novu godinu.

Dok je Mati trcao za Cokoladnim od jednog do drugog kraja baste,Nico je pazljivo pratio svaki korak svog tate.Nije zeleo da se odvoji od njega ni sekundu,kao da se bojao da bi on u nekom trenutku mogao otici.Umesto da mu smeta,Diego je bio srecan sto moze da uziva u svom sinu.To je bilo jedno budno i veoma inteligentno dete.

Dok je posmatrala svog najmladjeg sina kako se igra u basti,iskoristila je to sto Nico zabavlja Diega i sto je Dani jos zakljucana u svojoj sobi,da pozove majku.

Uznemirena i uzbudjena,ugasila je racunar i sisla dole u punoj brzini.Na ulazu u salon posmtrala je svog tatu kako se igra sa njenom bracom.Ona se nezno nasmejala primetivsi kako njen otac uziva u svojoj deci iako ih se ne seca,i shvatila je da je njena majka bila u pravu:ne moras se secati da bi voleo.

Robertin glas je preneo iz sanjarenja.

Dani:Mami,nisam te cula.
Roberta:Primetila sam.Mnogo si skoncentrisana.
Dani:Zavrsila sam video.Razgovarala si sa bakom?
Roberta:Da.I nakon sto je dramila kao i uvek,shvatila nas je.Sad me saslusaj:ti znas da najverovatnije ovo nece da funkcionise,pa mi obecaj da se neces razocarati.
Dani:Obecavam.
Roberta(grli je):Odlicno.Idem da okupam tvoju bracu.Sta ces ti da radis?
Dani:Otici cu na kratko kod Alea kuci,da ga pozdravim.Pustices me?
Roberta:Svakako.Ali ces ici taksijem.

Nakon sto se osigurala da je njena cerka sigurno stigla u kucu svog "prijatelja",okupala je svoja dva sina,cak je uspela i da ih odmori malo.Znala je da je ceka preduga noc,i zelela je da njene bebe budu odmorne.

Diego joj se priblizio,zagrlivsi je oko struka.

Diego:Zdravo lepotice,jesi li umorna?
Roberta(uzdisuci):Malo.Mislim da cu da iskoristim sto tvoji sinovi spavaju,da se i ja malo odmorim.

Diego:Hoces li da podjem sa tobom?
Roberta(zabavljajuci se):Ne mogu da verujem.Izgubio si pamcenje,ali ne gubis navike
Diego:Ti si kriva.Opasno si lepa(strastveno je ljubi).
Roberta(miluje mu obraz):I ja tebe volim bebe.
Diego(nezno je grli):A nasa cerka?Nemoj mi reci da je i dalje zatvorena u sobi?
Roberta(nervozno):Ne.Zapravo,nije ovde.
Diego(pocinje da oseca teskobu iznutra):A gde je?
Roberta:Otisla je u kucu svog druga Alejandra.
Diego(uznemireno):Sa tim decakom je?

Capitulo 164

Njegove oci su se rasirile od besa.Bio je ljubomoran i stvarno besan.

Diego:Zasto je otisla u kucu tog decaka?
Roberta(grli ga,zabavljajuci se):Ne mogu da verujem da si toliko ljubomoran Diego
Diego:Nemoj da me ljutis.I ti si.Zar si zaboravila kako si se ponela kad je Aleova sestra poljubila Nica?

Roberta se posramila,ali je odmah reagovala.

Roberta:A kako ti to znas?
Diego(zamisljen):Ne znam.(nasmeja se):Setio sam se.
Roberta(grli ga,uzbudjena):Ljubavi,pocinjes da se secas.
Diego:Nadam se,iako...

Zvono na vratima ih je prekinulo.Dani je usla blago uzdisuci,ali kad je videla svoje roditelje prikrila je raspolozenje.

Diego:Kako ti je bilo eh?
Dani(nervozno):Dobro.Mama me je pustila.
Diego:Da,rekla mi je.
Dani:Da.Ides li samnom?Moram da ti pokazem nesto.
Roberta(intigantno):Naravno,idemo.

Diego ih je gledao kako se udaljavaju,jos uvek ljut.

Diego:Taj decak me bas nervira.

U medjuvremenu...

Roberta je sela na krevet ispred svoje cerke,koja je nervozno posmatrala.

Roberta:Hjade,reci mi ljubavi,cinis me nervoznom.
Dani:Mnogo sam nervozna.Osecam da kada tata sazna za ovo ima da me ubije ili zatvori u manastir dok ne napunim 40 godina.
Roberta(grleci je)Ne preteruj toliko i reci mi sta ti je.
Dani:Ovaj,Ale nije moj drug.
Roberta:Nije?
Dani:Ne.Ale i ja smo momak i devojka.
Roberta:Stvarno?Od kad?Pricaj mi.
Dani:Mama,ne shvatas sta se desava?
Roberta:Pretpostavljam da ga volis i da si zato njegova devojka.
Dani:Ne pricam ti o Alejandru,nego o tati.Ako se tako ponasa kada misli da mi je Alejandro drug,zamisli kako ce se poneti kad sazna da mi je decko.
Roberta:Ne brini ljubavi,ja cu se pobrinuti za tvog tatu.
Dani:Stvarno?
Roberta:Naravno nebo moje.(grli je):Ne mogu da verujem da moja princeza vec ima decka.
Dani:Mama!Kako si me uplasila!Podsetila si me na tetka Miu.
Roberta:Uzas!A zasto?
Dani:Zato sto mi je ona rekla to isto.

Dani se zabavno nasmejala,i imedju uzdisaja,ispricala je celu pricu svojoj mami.

U 7 sati,Nico i Matias su bili spremni u belom,pod prismotrom svog oca da ne trce po basti za Cokoladnim.

Diego:Hajde djavolcici,hocu da budete cisti makar dok ne stignemo u kucu vase bake.
Nico:Ali ja hocu da se igram sa Cokoladnim.
Mati:Da,da.
Diego(grleci ih):Ne budite takvi.
Nico:U redu,ali ako mi obecas jednu stvar.
Diego:Koju stvar ljubavi?
Nico:Da cemo da idemo u Disney.
Diego:Dobro,to...
Dani(priblizava se):Ti si jedan ucenjivac Bustamante.Reci ne i tacka tata.On mora da te poslusa.
Nico:Cuti tracaro.
Dani:Ne zovi me tracarom glupane.
Nico:Ja nisam glupan.
Dani:Naravno da jesi.
Mati:Glupan
Nico:I ti takodje?
Roberta(priblizava se):Hej,hej,mirni Bustamanteovi.I prestanite da se svadjate,ne zaboravite da je posledja noc u staroj godini.
Dani:Izvini mami.
Nico:Izvini.
Diego(uzima Matiasa):Idemo?

Dani i Roberta su se pogledale,saucesniski.

Roberta:Ovaj,zvala sam mamu i rekla joj da cemo doci posle 12.
Diego:Zasto?
Roberta:Mislile smo da je bolje da veceramo nas petoro sami.
Dani:Osim toga pripremili smo ti iznenadjenje.
Diego:Iznenadjenje?
Dani:Da.
Diego:A kakvo iznenadjenje eh?
Dani:Vec ces videti.Idem da potrazim iznenadjenje.Odvesces ih u sobu za igranje?
Roberta:Naravno ljubavi.

Capitulo 165

Seo je na sa svojom suprugom,dok su njegova 2 sina odlucila da se smeste na tepih.

Dani je usla,nasmejana i uzbudjena.Pod pazljivim i znatizeljnim pogledom svog oca,stavila je film u DVD player i sela pored svojih roditelja.

Roberta(grli ga):Samo zelimo da odgledas,nemoj da se uznemiris ako ti nista nije poznato.

Diego je uzdahnuo,zbunjen,a zatim je svoj pogled fiksirao na televizor.

Como poder recuperar tu amor
como sacar la tristeza de mi corazon,
mi mundo solo gira por ti.
Como sanar este profundo dolor,
siento corer por mis venas tu respiracion,
estoy tan conectada a ti hasta en mis suenos te veo,sin ti yo me muero.
U prepunoj sali u Rio de Janeiru,RBD je otpevao neke od svojih najvecih hitova,pred hiljadama uzbudjenih obozavalaca.

Nakon tog koncerta,jedna novinarka Televise je najavila novi disk RBD-a,dok su se smenjivale slike njihovog poslednjeg koncerta u Meksiko Sitiju,DF.

U drugom vestima,jedna novinarka je objavila tuznu vest.Novinarka:Napokon,ovog popodneva je pronadjena Roberta Reverte,clanica benda RBD i cerka Alme Rey.Devojka se vodila kao nestala vec 4 dana.Nadjena je u podrumu skole.Otmicar je Javier Alanis,jedan od njenih kolega.Nastavicemo da vas informisemo.

Roberta je iznenadjeno pogledala svoju cerku,iako je vec znala za ovu vest.

Diego je posmatrao scene u potpunoj tisini i sa velikom mukom.

Druga scena je prikazivala zabavu u skoli Elit Wey School,gde je Robertin stomak najavljivao dolazak Daniele.

Diego je pogledao Robertu,uznemiren,ispitujuci je pogledom,i pokusavajuci da desifruje odgovore u njenim ocima.

Jedan novi kanal na kom novinarka najavljuje strasnu vest,ponovo je uzdrmao Diega kao i prvi put.Novinarka:Jutros je bio oprostaj sa ostacima Roberte Reverte.Bivsa clanica grupe RBD izgorela je u vatri zajedno sa Javierom Alanisom,koji je bio oteo pre vise od godinu dana.

Njihove oci su se ispunile suzama kao da je Roberta stvarno bila mrtva.Srecom sledeca scena im je izmamila osmeh.

Porodica Colucci-Rey je medjusobno i sa najblizim prijateljima,slavila prvi rodjendan jedine cerke od Diega i Roberte.

Nico:Wow,nikad nisam verovao da mozes da budes lepa.
Dani(udara ga u glavu,ljutito):Cuti glupane.

Jos jedna proslava rodjendana.Ovaj put porodica je slavila prvi Brunov rodjendan,i Diego je bio u Carolininom drustvu.

Nico(Roberti):Ona je...
Roberta(nezno se nasmeja):Da ljubavi.Ona je bila tvoja mama.

Diego ih je posmatrao utisini,potpuno sokiran,a zatim je vratio pogled na ekran.

Slike njegove cerke kako se igra na snegu juzne Argentine.

Te slike su u njemu izazvale cudan osecaj.

Dani(grli ga):Tamo smo pronasli mamu.

Diego se nasmejao svojoj cerci,a zatim se vratio filmu.

Nova zabava,vencanje Roberte i Diega.

Diego se siroko nasmejao pred tim slikama.Nakon toliko gorcine,njihova ljubav je trijumfovala.

Prvi Nicolasov rodjendan.Svi su bili srecni i ujedninjeni,ukljucujuci i Miu i Miguela.

Pogledao je svog sina u rukama svoje supruge i ponovo je osetio onaj divan osecaj.Njegova supruga je bila divna i uvek je Nicolasa volela kao sopstveno dete.Cak je on bio taj zbog kog se najvise uznemirila kad se probudila iz kome.

Bozic u Kanadi.Malena Camila i maleni Nico su pokusavali da se priblize Dani,koja je zelela da se udalji da bi igrala jednu igru na stolu sa Brunom.Miin stomak je najavljivao Brisin dolazak.Svi su slavili,srecni i uzbudjeni.Sve je izgledalo savrseno.

Njihove oci su zasvetlele pred svakom slikom,ostavljajuci jedan tracak radosti i ceznje.

Rodjenje Matiasa Bustamantea.Maleni rozikasti i punacki decak lezao je u Robertinim rukama,dok ih je Diego slikao,a Dani milovala glavu novorodjenceta.

Diego je primetio nesto sto je privuklo njegovu paznju.

Diego:Gde je bio Nico?
Dani:Sto dalje od Matiasa,nije ga podnosio.
Nico:Nije bilo bas tako.
Dani:Ali vidite sta sledi.

Mali Matias je lezao na krevetu i jecao,u sobi starog Diegovog stana.Nico ga je pazljivo posmatrao,zamisljen.Ubrzo je potrcao i legao pored njega,milujuci mu lice.

Nico:Izvini bebo.Obecavam da necu vise da se ljutiom na tebe.Volim te.

Diego i Roberta nisu mogli da se ne razneze pred ovom scenom,koja je oboma bila nepoznata.

Nico(porumenevsi):Kako si to snimila?
Dani:Zenske tajne.
Roberta(brisuci suze):Sta ste radili u stanu?

Nico i Dani su se pogledali,nervozni.

Dani:Kad smo saznali da ste vi mrtvi,odlucili smo da pobegnemo.
DyR:Sta?
Diego:Zasto ste uradili to?
Nico:Zato sto nismo zeleli da me moja baka odvede.
Dani:Ja nisam htela da nas radvoje.
Roberta:Vas dvoje ste ludi
Diego:Oni su tvoja deca,ista majka.

Nico i Dani su se zabavno nasmejali na taj komentar.Roberta je prostrelila pogledom svog muza,a zatim vratila pogled na svoje najmladje dete.

Roberta:Gde je Matias?
Dani(pokazuje na bastu):Mislim da se dosadjivao.

Diego i Roberta su pogledali u bastu,gde je njihov najmladji sin trcao sa Cokoladnim.

Roberta:Idem da ga potrazim.
Nico:Idem sa tobom.

Oboje su napustili sobu.

Dani(grli svog tatu):Da li ti se dopalo moje iznenadjenje?

Diego je nezno pogledao,primetivsi beskonacnu neznost u njenim ocima.

Diego:Bilo je to najlepse iznenadjenje koje su mi priredili u zivotu.Voleo bih da ga ponovo odgledam.
Dani(uzima daljinski uprvljac):Svakako.
Diego:Ali bih voleo da odgledam sam.Ne smeta ti?
Dani(smeseci se):Naravno da ne.
Diego:Volim te princezo.
Dan(slatko se nasmeja):I ja tebe volim.

Daniela je napustila sobu,ostavljajuci Diega samog ispred kratkog pregleda njegovog zivota.

Capitulo 166

Bila je zvezdana noc.Vazduh je bio svez i ugodan.Dok je njen otac gledao video u samoci sobe,njena braca su se igrala u basti sa Cokoladnim,pod budnim okom svoje majke.

Bilo je vreme.Osecala je da treba to da uradi,i osecala je da je ta noc predvidjena za to.

Sela je pored nje dajuci joj casu sveze limunade.Roberta joj se nasmejala u znak zahvalnosti,a zatim vratila svoj pogled u daljinu.

Dani:Hej,mama,jesi li ljuta na mene?
Ronberta(iznenadjena):Sta?Naravno da nisam nebo moje.Zasto bi trebalo da budem?
Dani:Zato sto sam ubacila u video.Ono sa Javierom.
Roberta:Nisam ljuta ljubavi.Samo mi je to izavalo previse secanja.
Dani:Losih secanja?

Roberta je tiho uzdahnula.

Dani:Mama,moram da razgovaram sa tobom.Ima vec neko vreme kako zelim nesto da saznam.Kada sam bila mala bila sam zbunjena i nisam razumela mnoge stvari.Ali sada razumem mnogo vise,i kada sam prikupljala materijal za video razmisljala sam o tome.Mama,sta ti je uradio Javier kad te je oteo?

Roberta(pokusava da zadrzi suze):To vise nije bitno.
Dani:Naravno da je bitno.Tokom 9 godina ste ti i tata mislili da mi je Javier tata.To je onaj sto te je oteo i ucinio da mislim da si mrtva,a zatim je oteo mene i pokusao da me ubije.(milujuci joj ruku):Veruj mi molim te.

Roberta je pogledala svoju cerku pravo u oci.Njena priceza je mnogo licela na nju,ali je imala Diegov intenzivan pogled.Nezno je milovala njenu ruku i pogledala svoju limunadu dok je pokusavala da pronadje prave reci.

Roberta:Od kad je dosao u skolu,Javier je cinio nemoguce da me razdvoji sa tvojim ocem.Bio je opsednut mnome i nije mogao da shvati da mi je samo drug.Zakomplikovao je mnoge stvari,ali smo na kraju tvoj tata i ja ostali zajedno,a njega su izbacili iz skole.
Dani:A posle?
Roberta:Posle ga je njegov tata ponovo upisao u Elite.Javier je morao da zavrsi skolu,a u to doba godine nije mogao pronaci drugu.

Suze su oblile njeno lice,nije mogla da ih spreci,a nije ni zelela.Njena cerka ima pravo da zna istinu.

Roberta:Radio je svasta da me razdvoji od tvog tate,ali nije uspeo.Jednog jutra,Diego i ja smo se strasno posvadjali,i tog popodneva sam dobila poruku da me ceka u perionici za ves u skoli.Bila sam iznenadjena rukopisom,ali kako je poruka stigla sa ruzama,mislila sam da je napisao u cvecari.
Dani(pocinje da jeca):To je uradio Javier.
Roberta(brisuci suze):Da.Kad sam ga videla,pokusala sam da pobegnem,ali me je sprecio.Pretio mi je pistoljem,udario me je i zakljucao u sudoperu.Planirao je da pobegne samnom na sever.Imao je prijatelja koji mu je pomagao oko papira,izgledalo je da je sve dobro isplanirao.Ja...ja nisam prestajala da placem i da ga vredjam.Bila sam sigurna da ce nas pronaci i da nece uspeti da me odvede iz zemlje.Ali njega nije bilo briga,nije me slusao.Jednog popodneva smo se strasno posvadjali.On je bio ubedjen da sam prestala da ga volim,ali ja sam mu potvrdila da ne,zato sto cu uvek voleti Diega(utapajuci se u suzama):Onda je on poludeo,pobesneo je i...(briznu u plac).

Dani joj je cvrsto stisla ruku,dok je otklanjala preostale suze sa lica.

Dani:Sta ti je onda uradio?
Roberta:Iskoristio me je.
Dani:Prokletnik.
Roberta(pokusava da se smiri):Tog popodneva,Diego,Miguel i Tomas su me pronasli i policija je odvela Javiera.Zelela sam da umrem,osecala sam da ne vredim nista.Javier mi je unistio zivot
Dani(placuci):To je bilo kad si saznala za mene?

Roberta je nezno pogledala.

Roberta:Da.U tom trenutku sam saznala da sam trudna.

Muzika u pozadini:https://www.youtube.com/watch?v=5D3FO9DUEto

Es pronto para comprender
Que pueda mirarte y verme a la vez
Que escuches hoy mi voz que tanto te canto los meses que tu fuiste yo

Dani(placuci):Onda si mislila da sam ja plod neceg tako uzasnog.
Roberta:Da.
Dani:Mr...mrzela si me?
Roberta(nezno je miluje):Sta?Kako mozes da pomislis to?Kada sam saznala da si u meni,osetila sam nesto tako veliko,nesto tako neocekivano.Ali nista sto je licelo na mrznju.Bila je ljubav,najaca ljubav koju sam osetila u zivotu.Bila si deo mene,bila si tako mala na ultrazvucnim snimcima.(brisuci suze svojoj cerci):Nikad necu zaboraviti to sto sam osetila kad sam cula tvoj glas prvi put.Bilio je to nesto veliko,tako neopisivo.

Es pronto para comprender
La vida es tan bella como tu la quieras ver
Si lloras cantare si sufres te hablare si mueres morire tambien

Dani:A tata?
Roberta:Tvoj tata(smeseci se):Tvoj tata je bio lud za tobom,od prvog trenutka kad je saznao da postojis.Toliko te je voleo,i nije ga bilo briga sto ne nosis njegovu krv,on te smatrao svojom cerkom,verovatno zato sto to stvarno jesi.Cinio je nemoguce da ti da svoje prezime,ali ja nisam zelela.
Dani:Zasto?
Roberta:Zato sto mi se cinilo nepravedno da ga vezem za sebe za ceo zivot,bebom koja nije njegova.

Si te cuentan que llore cuando te cogi en mis brazos
No me pude contener porque te quiero tanto

Roberta:Ali Diego nije bio spreman da izgubi ovu bitku,pa me nije pustao ni na sunce ni u hladovinu da mi ne pokaze koliko te voli.Cak je bio samnom i na porodjaju.
Dani:Stvarno?

Es pronto para comprender verás cómo el mundo es injusto y cruel
Porque un amanecer sin nada que perder es muy difícil de entender

Roberta:Da.Bio je to najsrecniji dan u mom zivotu.Kad sam te uzela u ruke nasla sam smisao svog zivota.Osetila sam da sve sto sam prezivela u zivotu vredi jer si ti samnom.Prvi put kad sam te videla plakala sam od srece.Nisam mogla da verujem da je tako mala stvar moja.Bila si tako malena,tako krhka,bila si najlepsi poklon koji mi je zivot mogao dati.

Si te cuentan que lloré cuando te cogí en mis brazos
No me pude contener porque te quiero tanto

Dani:Iako sam bila proizvod silovanja?
Roberta:Nije me bilo briga za to.Ti si moja beba,deo mene.Ti si moja krv,moje telo.Samo si moja.I od prvog trenutka kad sam saznala da postojis,zavolela sam te vise od sopstvenog zivota.Nije mi bilo bitno sve sto sam propatila pre nego sto sam te dobila.Ti si me gledala sa tim okicama i smejala mi se,i ja sam osecala da je svet moj.Ti si me ucinila ovim sto jesam ljubavi.Zbog tebe sam zelela da budem bolja,da ti dam sve sto zasluzujes.I Diego te je uvek voleo,toliko da je prihvatio da ti da svoje prezime...Ali Javier se vratio i oteo me,ucinivsi da mislite da sam mrtva.


Porque te quiero tanto cómo el mar a su verano,
Cómo el dolor a su amigo el engańo
Cómo el sol cuando ve nacer una flor

Dani:Ali tata mi nije dao svoje prezime...
Roberta:Ucinio je to posle moje smrti.
Dani(uzbudjena):Sta?
Roberta:Tvoja tata te je toliko voleo da je zeleo da bude tvoj TATA iako ja vise nisam bila u njegovom zivotu.
Dani:Nisam znala.Mislila sam da si bila ziva kad je to uradio.
Roberta:Ne.Posle moje smrti Diego je bio slobodan i mogao je da gradi svoj zivot,ali nije to ucino jer isto kao i za mene,i za njega si bila njegov zivot.

Si te cuentan que lloré cuando te cogí en mis brazos
No me pude contener porque te quiero tanto
porque te quiero tanto
porque te quiero tanto
porque te quiero tanto

Dani:A kako mi je dao prezime bez tebe?
Diego(priblizavajuci im se):Tvoja baka Alma mi je pomogla da to uradim.

Obe su se okrenule iznenadjene.

Roberta(brisuci suze):Ti...Kako znas za to?
Diego(priblizi se cerci):Bila si tako malena.Imala si samo nekoliko meseci kad se sve to desilo sa tvojom mamom.Osetio sam se tako sam kad je Roberta otisla.Osetio sam zelju da umrem i ucinio bih to da nije bilo vaznijeg razloga da zivim:tebe.
Dani(placuci):Tata...
Diego(milujuci obraz svoje cerke):Toliko sam se plasio.Osetio sam da cu umreti ako me odvoje od tebe.Prestao sam cak i da razgovaram sa tvojom bakom i nisam se javljao na telefon zbog straha da ce te odvesti sa sobom.Sve dok jednog dana nije dosla da te vidi,ukocio sam se.Osecao sam da ce mi unistiti dusu ako te odvoji od mene,ali Alma nije to ucinila,i pustila me je da te priznam.Bices moja cerka pred svima,i nikad u zivotu necu dozvoliti da te odvoje od mene.Zato kad je Ines zelela da te odvede sa njom,oteo sam te.
Dani:Sta,sta?
Diego:Secas se puta u Bariloche?

Dani je klimnula glavom.

Diego:Recimo da je to bio odmor,za slucaj da Ines pokusa da ti se priblizi.
Dani(nasmeja se,uzbudjena):Jesi li poludeo?Mogli su da te uhapse.
Diego:Ali morali bi da me pronadju,jer onaj ko je otputovao u Buenos Ajres,nije bio Diego Bustamante,vec Diego Uckermann
Roberta(place,uzbudjena):Diego,kako znas sve to?

Diego je usmerio pogled na svoju suprugu.Bila je jednostavno savrsena.Njegov zivot sa njom je savrsen.Njihova deca,predivna.Sav bol,sve lose sto su preziveli sada je imalo smisla jer sada su zajedno i njihova ljubav je prezivela sve oluje.Njegove ruke su se nasle na Robertinom licu,brisuci suze koje su joj isle niz obraze.

Diego:Da ljubavi.Setio sam se toga,setio sam se Javiera,podneva kad sam te nasao u Barilocheu,naseg vencanja,prvog puta kad sam video Nica u tvojim rukama,puta na Galapagos,Matiasovog rodjenja.Svega se odlicno secam.

Roberta je pala u njegovo narucje,neutesno placuci;dok je Dani brisala svoje suze i grlila svoju bracu,koji su se priblizili kad su videli uzbudjenje svojih roditelja.

Vatromet se pojavio na nabu u 12 sati.Bilo je vreme da se nazdravi.Stigla je Nova godina.Jedna nezaboravan godina.Nova godina koja je ujedinila njihovu porodicu,koja je pokazivala novi smer u njihovoj porodici...godina koja je dovela 2 nova clana u porodicu...

Capitulo 167


Tri meseca su prosla od te posebne Nove godine.

Sreca
je izgleda dosla da ostane.Alma i Franco su odlucili da pobegnu do
Pariza,gde je Anahi provodila poslednje dane svog putovanja,izgleda da
je Anahita brzo obisla Evropu,sto je bilo slavljeno od strane
Mie,Daniele i Lujan.

Veza izmedju Miee i Gonzala je svaki dan izgledala sve ozbiljnije,iako Mia nije bila sigurna da ga voli.

Lupe i Nico su ocekivali rodjenje svoje prve cerke,sa velikim uzbudjenjem.

Miguel je za to vreme uspeo da otvori svoju advokatsku kancelariju i neuspesno pokusavao da se priblizi svom sinu.

Diego
se vratio na posao.Osecao se sigurno i komotno u svojoj produkciji.Osim
toga racunao je na Tomasovu pomoc,koji je poznavao sve
poslove.Postojala je samo jedna stvar koja je kvarila njegovu
srecu:"veza" njegove cerke.Njegova devojcica je bila mala da bi imala
decka.Imala je tek 14 godina,ali Roberta je bila na njenoj strani,i
nije dopustala da se mesa sa njenom devojcicom.

Roberta
je odlucila da se jos uvek ne vrati na posao.Zelela je da provede sto
je vise moguce vremena sa svojom decom.Nije mogla da se odvoji od njih
ni sekundu,posebno od Matiasa,koji je poceo cudno da se ponasa prema
njoj.

10.mart je osvanuo kisovit i vetrovit.Srecom bila je nedelja,pa niko nije ranio.

Otvorio
je svoje plave oci,i protegao svoje rucice.Zvuk kise na prozoru se
jasno cuo.Sklonio je cebe kojim je bio pokriven i sisao sa kreveta.Kao
po obicaju,najmladji Bustamante nije obuo patofne,voleo je da oseti
mekocu tepiha pod nogama.

Napustio
je sobu,pospan.Gornji sprat kuce je bio potpuno tih.Ocigledno su
njegovi roditelji i sestra i brat jos uvek spavali.Dosadjujuci se,seo
je na .Zatim je svoj pogled fiksirao na rad svoje sestre.Daniela je
provela veci deo poslepodneva i noci zavrsavajuci rad iz
umetnosti.Njeni radovi su bili na malom stolu koji je spajao
prostorije.Zabavno se nasmejao na svoju ideju.U jednom pokretu je ustao
na noge i uzeo boje i cetke svoje sestre.Nico ga je ucio da boji,pa je
zeleo sve da ih iznenadi svojim radom.Samo je imao jedan problem:nije
imao papir.Pogledao je svaki deo malog stola,a zatim su se njegove oci
zaustavile na belim zidovima.Tada je poceo svoj kolaz...

Otvorila
je oci.Siroko se nasmejala osetivsi toplinu njegove koze na
svojoj.Odmah se setila ljubavne noci koju su proveli.Uprkos
godinama,strast izmedju njih nije nestala.Volela ga je svim svojim
snagama,zelela ga je svim svojim bicem.Diego je nesto najbolje sto joj
se desilo u zivotu.Bio je sladak,velikodusan,iskren,mio,strastven i
predivan otac.Nasmejala se osetivsi njegov dah na potiljku.Njegove usne
su poljubile njen vrat,spustivsi se niz kicmu,uzdrmavsi je i podsticuci
da odgovori.

Osetivsi ruke svog muza na bedrima,ona je pokusala da se okrene da odgovori na milovanja,ali je Diego sprecio.

Diego:Ne pomeraj se,opusti se i uzivaj

Roberta se ponovo nasmejala,dopustivsi da je voli.Pocela je da se trece.Svaki dodir je vodio u raj,uzbudjivao je.

Roberta:Di..Diego...volim te.
Diego(miluje joj vrat):I ja tebe volim ljubavi.
Roberta:Mazi me molim te.
Diego(smeje se,pobednicki):Mislim da se neko predao

U jednom pokretu se okrenula,nasavsi se na njemu.

Roberta(miluje mu grudi):Ucuti i voli me.

Diego
se nasmejao na odgovor svoje supruge.Poceo je da uziva u poljupcima i
uzbudjujucim milovanjima,kad ga je glas njegove cerke vratio u
stvarnost kao da ga je neko polio hladnom vodom.

Dani:Matias
Mati:Sta sam uladio?

Roberta
se ogrnula ogrtacem,dok je Diego obukao donji deo pidzame.Oboje su
otrcali u hodnik izmedju prostorija,i paralizovali se pred onim sto su
videli.

Belina zidova se pretvorila u plavu,crvenu,zutu i crnu.

Dani(ljutito):Unistio je moje radove.Sve sam ih zavrsila.I vidite sta je uradio sa zidovima.
Nico:Sa zidovima,namestajem i svojom odecom

Najmladji Bustamante se posramio od glave do pete zbog radova svoje starije sestre.

Roberta:Matiase,sta si uradio?
Mati:Radio sam jednu sliku.
Diego:Jednu sliku?Unistio si sve zidove i radove svoje sestre
Mati:Izvini
Nico:Kaznicete ga,zar ne?Vise nije beba.Mene biste kaznili.
Dani:Ti si jedan ljubomorni glupan.Ali mama ima pravo,vidi sta je uradio Matias.

Diego i Roberta su se posmatrali jedan trenutak,a zatim se fokusirali na svog najmladjeg sina.

Mati:Ja sam hteo da se iglam

Oboje su se nasmejali.Roberta je nezno uzela svog sina u narucje.

Roberta:Znam bebe,ali ne mozes da uzimas stvari svoje sestre i brata da bi se igrao.
Diego:I znas da ne treba da bojis zidove.
Matias:Kaznicete me?

Diego je uzeo svog sina iz narucja svoje zene.

Diego:Ovog puta te necemo kazniti,ali moras da obecas da ovo neces ponovo da uradis.
Nico:Sta?Necete da ga kaznite?To je nepravedno
Dani(grli ga):Dosta mali,ne budi tako intenzivan.
Diego:Dobro,ne svadjajte se vise.Idem da se obucem(svojoj starijoj deci):Hocemo li da kupimo nesto ukusno za dorucak?
Dani:Da.Volela bih nesto od cokolade.
Nico(jos uvek ljut):Ne znam.
Roberta(grli ga):Hajde bebe,ne budi tako ljutit.Idi da se obuces.

Nico je poslusao u tisini,i poput svoje sestre se uputio u svoju sobu.

Diego je vratio sina svojoj zeni,blago poljubivsi njene usne.

Diego:Moram da kupim i boju.Moramo da sredimo ovo umetnicko delo

Diego je otisao u sobu,ostavivsi svoju suprugu nasamo sa najmladjim sinom.

Roberta:Odlicno bebe.Da pospremimo ovaj nered.Ti ces da pokupis slike,a ja cu da ocistim pod.Onda cemo da se okupamo.
Matias:Da mami.

Capitulo 168
(prvi deo)


Avion
je poleteo u 5 popodne.Roberta ga je posmatrala u vazduhu,sve dok ga
nije izgubila iz vida.Diego je grlio,dajuci joj podrsku.

Diego:Tako je najbolje ljubavi.Osim toga,Anahi treba da zna da smo zivi.
Roberta(jecajuci):Mrzim je.
Diego(grli je zabavljajuci se):Znam ljubavi.Ali ne budi tako zlocesta devojcice moja.
Roberta(pravi se da je ljuta):Nikada ne zamaraj jednu zenu kad je ljuta.Posebno ako sam ja ta zena.
Diego:Ok,ok,izvini.Ali znam da mi ti nikad ne bi naudila.Hoces da odemo da popijemo kafu?
Roberta(uzdisuci):Mislim da treba da odemo do kuce moje mame po decu.
Diego:Malo kasnije.Sada zelim da razgovaram sa tobom o necemu.

U medjuvremenu...

Teo
je pripremao neke hamburgere u dvoristu,zajedno sa Gonzalom.Na nekoliko
metara udaljenosti,Nico i Bruno su se zabavljali u bazenu.Dani je
koristila samocu da cita knjigu.Camila i Brisa su se igrale za
postoljem koje su njihove babe i dede posebno za njih postavile.Matias
je trcao od jedne do druge strane,"pomazuci" momcima oko rostilja,dok
je mala Lucia sve posmatrala,zabavljajuci se,iz svojih kolica.

Organizovali
su mali oprostaj za Almu i Franca,i dok su ih Roberta i Diego pratili
na aerodrom,Teo i Gonzalo su se ponudili da spreme veceru za jednu
porodicnu noc.

Teo,Lujan i njihove cerke su se preselili u kucu Alme i Franca na nekoliko nedelja,posto se njihova kuca renovirala.

Dok je Lujan spremala salatu,Mia je nemirno hodala po sobi.

Lujan:Hoces li da se smiris?
Mia:Ne,ne i ne.Ne mogu da verujem da ce moj tata i Alma da odu sa tom kuc*om,i da ce da ostave moju jadnu sist ovde samu.
Lujan:Mia
preterujes.Ne ostavljaju je napustenu na ulici.Osim toga,Anahi treba da
zna da su zivi,bolje nego da otkrije kad ih vidi.
Mia(osmehuje se):Zasto da ne?To bi stvarno bilo zabavno .
Lujan:Ponekad se ponasas kao da si jedna od nasih cerki.
Mia:Takva sam zato sto sam uznemirena
Lujan:Ti si nepromenljiva.
Mia:Nerviras me Jose,bolje da odem da vidim nasu decu.

Nazad kod Roberte i Diega...

Diego:Znam
da je tesko,ali zamisli kako bi se ti osecala da je neko greskom
zamenio neko od nase dece sa drugim detetom.Ti ne bi zelela da znas za
njega?

Roberta ga je posmatrala u tisini,zamisljena.

Diego:Ljubavi,znam
da te boli.Ali Olga nije kriva za to sto se desilo.Razumem da ne mozes
da je gledas kao majku,ali ne mozes da dopustis da i dalje veruje da si
mrtva.(miluje joj obraz):Ne zelim da te pritiskam,samo te molim da
razmislis,da?

Roberta je klimnula glavom,dok je brisala suze.

Diegova ruka se nasla na njenom obrazu,zaustavljajuci jednu suzu koja joj je pala iz oka.

Diego:Sta god da se desi,i sta god da odlucis ja sam sa tobom.Ne zaboravi to.

Njegove oci su je posmatrale sa beskonacnom neznoscu.Njene usne su razvukle osmeh na njenom licu,osvetljujuci dusu njenog muza.

Roberta:Volim te ljubavi.
Diego:I ja tebe volim.Idemo?
Roberta:Idemo.

Nazad kod Alme i Franca...

Nico
je doplivao sa jedne strane na drugu,izbliza posmatrajuci svoju tetku
Miu.Pogledao je svog rodjaka,koji je prestao da se igra i posmatrao je
svoju mamu i Gonzala.

Nico:Sta je bilo Bruno?
Bruno:Nista.Razmisljao sam.
Nico(priblizi mu se):O cemu si razmisljao?
Bruno(poverljivo):Neces nikome reci?
Nico(odmahuje glavom).
Bruno:Onda hajdemo unutra.Ne zelim da nas neko cuje.

Mia ih je videla kako trce prema salonu,posmatrajuci ih sumnjicavo.Znala je da ta dvojica nesto imaju u rukama.

Bilo
je devet,kada se taksi zaustavio.4 kofera su bila pored je.Obnovila je
svoju garderobu u najboljim radnjama u Parizu.Bili su to najbolji
meseci njenog zivota.Zivela je visoko,uzivajuci u svom bogatsvu.

Uputila se ka basti da iznese tanjire,kad je njen muz zaustavio u hodniku.

Diego(grleci je):Gde ces tako sama?
Dani(podizuci glavu sa kauca):Nije sama,ja sam ovde.
Diego(posramljeno):Ja
Roberta(saleci se):Ne smetaj mala.(Diegu):A ti dolazi ovamo(nezno ga poljubi).
Dani:Intenzivni
Mia(zaustavlja se pred ovom scenom):Hej intenzivni paru,postujte svoju cerku.

Oboje su je ignorisali i nastavili su svoj slatki poljubac,pun ljubavi.

Mia i Dani su ih zateceno posmatrale,kad su se vrata otvorila.

Njen pobednicki osmeh je nestao.Noge su joj zaklecale.Lice joj se potpuno promenilo,zateceno onim sto vidi.

Daniela i Mia su je posmatrale,zabavljajuci se,dok su Roberta i Diego nastavili sa svojim neznostima.

Mia:Smiri se draga,nisi luda.Nisu duhovi.
Anahi:Ali...ali oni...
Dani(osmehuje se pobednicki):Oni su zivi

Osmesi od obe su nestali kad je Anahi besvesno pala na pod.Obe su potrcale ka njoj,isto kao i Roberta i Diego.

Roberta:Mislim da se onesvestila od iznenadjenja
Diego:Ne budi losa.A vi zovite Tea.

Dani i Mia su posmatrale Anahi,zabavljajuci se,isto kao i njegova supruga.
Diego(koluta ocima):Vi ste lude.Teo dodji ovamo.

Lezala
je u svom okruglom krevetu,ocajna.Ponovo je zatvorila oci secajuci se
strasnog trenutka kad je otkrila da su Roberta i Diego zivi.Bila je
besna,iznervirana.Osecala se nemocno i morala je da uradi nesto,ali
sta?Odlucila je da saceka neko vreme kako ne bi bilo dokaza.Ali
Robertin povratak je bomba koja je eksplodirala bas u trenutku kad se
vratila u grad.

Dve
kosulje,tri majice,dva dzempera,carape,bokserice i dva para
cipela.Dezedorans,krema za brijanje i njegov elektricni brijac.Na kraju
njegova cetkica za zube.Okrenuo se da pogleda svoju suprugu,koja ga je
obeshrabreno gledala.

Roberta:Nedostajaces mi monstrume.
Diego(grli je):I ti meni malena.Ali to su samo tri dana.To je veoma vazan posao.

Roberta je oborila pogled,tuzna,osecajuci kako joj se oci pune suzama.

Diego(uznemiren):Roberta,ne placi molim te.
Roberta:Plasim se Diego.Nikad se nismo odvajali od kad sam se probudila.I ,ne zelim da putujes avionom,i...
Diego(stavlja
joj prst na usne):Shhh,smiri se malena.Ja znam da si uplasena,ali zivi
smo i treba da nastavimo da zivimo.Ne mozemo da se zakljucamo zbog
straha da ce nam se nesto desiti.
Roberta:Znam
Diego(grli je):Sve ce biti u redu ljubavi.Veruje u mene,da?
Roberta(grli ga):Dobro se cuvaj ljubavi.
Diego:Ti takodje.I cuvaj nase andjelcice eh.
Roberta:Svakako
Diego:Vreme je da idem.Tomas bi vec trebalo da je na aerodromu.Ispratices me?
Roberta(nezno se nasmeja):Svakako.

Ostavila
je Bruna na casu karatea,i Brisu na casu plesa.Stigla je kuci,resena da
provede popodne sa devojkama,kad je zvono na vratima prekinulo.

Otvorila je vrata i prednjom se nasla figura zene koju nije htela vise nikad u zivotu da vidi.

Mia:Sta radis ovde?
Miranda:Moram da razgovaram sa tobom.

Iskoristila
je sto je Nico na casu karatea isto ce Mia otici po njih,pa je pozvala
cerku da popiju limunadu,dok je njen najmljadji sin spavao,a Elvira ga
cuvala.

Dani je pazljivo
slusala.Roberta joj je pricala o onom razgovoru u kojem joj je Diego
otvorio oci,cineci da razume da Olga treba da zna da je ona ziva.

Roberta:Sta ti mislis?Mislis da bi trebalo da razgovaram sa njom?

Dani se nezno nasmejala.

Dani:Sta mislis da iskoristimo ove dane sto smo same i da joj odemo u posetu?

Roberta se nasmejala,i stegla joj ruku u znak zahvalnosti.

Putovale su autobusom.Iako je Diego imao pravo,Roberta jos nije bila spremna da udje u .

Srecom selo u kom je Olga zivela nije bilo mnogo daleko od grada.
Matias
i Nicolas su se uznemirili u toku puta,postali su nepodnosljivi.Pocela
je da zali sto ih je povela,ali nevolja nije mogla biti veca,jer ona ne
bi mogla da prezivi 6 sati bez svojih beba.Bila je previse nervozna da
bi ih ukorila ili smirila.Cerka joj je pritisnula ruku u znak podrske,a
zatim se okrenula ka svojoj braci.

Dani:Hej decaci.Koliko godina imam?
Nico:Cetrnaest.
Dani:A koliko godina imas ti?
Nico:Sedam.
Dani:A ti?
Mati:Tli.
Dani:Tacno.Dakle,ako zelim da vas udarim,uradicu to sigurno.Posto sam veca i jaca.

Obojici decaka su smesta nestali osmesi.

Dani(smeje se pobednicki):Odlicno,to mi se svidja.Zato se lepo ponasajte,mami sm opotrebni mirni.Ok?

Nico:Da
Mati:Da,da.

Dani
je pogledala svoju mamu,zabavljajuci se.Roberta joj se nasmejala u znak
zahvalnosti i priblizila se vratima odlucna da pozo.
_________________

Capitulo 168
(drugi deo)


Vec
vise od pola sata Matias je mirno spavao na Olginom krevetu.Dani je
bdila nad njegovim snom,dok je njena mama razgovarala sa Olgom.

Morala
je da prizna,ova zena je voli vise nego sto je ona bila spremna da
prizna.Olga je bila dobra zena,plemenita,postena i sa dobrim
osecanjima.Njena emocija je bila tako velika,da nije mogla odoleti i
spojila se u zagrljaj sa Robertom.

Nakon
iznenadne novosti,doruckovale su zajedno sa decom,prosetale selom i
razgovarale satima.Olga joj je pricala o svim detaljima zabune
medicninskih sestara.Roberta je odbila da slusa na tu temu.Ona je
osecala da su Alma i Martin njeni roditelji i nista drugo nije bilo
bitno.Olga je mogla da bude najbolja zena na svetu,ali Alma i Martin su
bili i ostace njeni roditelji zauvek.

Probudila
se u soku.U jednom trenutku tokom filma je zaspala.Okrenula se ka
krevetu,Matias je jos uvek mirno spavao.Zatim se okrenula na desnu
stranu,gde je zatekla svog brata veoma zamisljenog.

Dani:Sta se desava Nico?
Nico(skoncentrisan):Razmisljao sam.
Dani(saleci se):Uhhhh,izaci ce ti dim na glavi.
Nico(tuzno):Nemoj da se rugas

Dani je odmah primetila tugu svog mladjeg brata.

Dani(grli ga):Sta ti je glupane?
Nico:Dani,da li mislis da baka Alma vise voli Anahi od mame?
Dani:Sta?Naravno da ne.Baka Alma voli mamu najvise na svetu.
Nico:Ahhh
Dani:Sta ti je?Zasto si tuzan?
Nico:Mislis li da mama vise voli Matiasa od mene?
Dani:Naravno da ne.Mama i tata nas vole svo troje isto.
Nico:Kako znas?Matiasa je nosila u stomaku,mene nije
Dani:To nema nikakve veze.Tebe voli isto koliko i Matiasa.
Nico:Ja mislim da ne.Zato nije grdila Matiasa kad je unistio tvoje radove.Mene uvek grdi
Dani:To
je zato sto si ti veci i nestasniji glupane.Matias je mali i jos ne
razume mnoge stvari.Osim toga,imao je samo tri meseca kad su mama i
tata doziveli nesrecu.Nisu videli kad je poceo da hoda,kad je izgovarao
prve reci.Cak Mati jos uvek ima problema sa prepoznavanjem njih kao
tate i mame.Logicno je da budu malo vise tolerantni prema njemu.
Nico(placuci):Plasim se.Ne zelim da mami prestane da me voli
Dani:Mama te voli glupane.Kunem ti se da si za nju ti tako poseban kao i Mati.
Nico:Zagrlices me?

Dani se nezno nasmejala,okruzivsi ga rukama.

Sa vrata sobe,Roberta ih je posmatrala na ivici placa.

Bilo
je 3 sata ujutro u nedelju.Uspeo je da uzme let ranije.Mnogo mu je
nedostajala njegova porodica.Od kad je povratio pamcenje jos se nije
odvajao od njih.

Kao sto je i ocekivao kuca je bila u potpunoj tisini.Svetla u basti su bila upaljena,mutno osvetljavajuci salon.

Popeo
se na sprat u potpunoj tisini.Prtljag je ostavio na ulazu.Uputio se ka
sobi svoje najstarije cerke,nezno je posmatrajuci.Pomilovao je po
obrazu i napustio sobu.Priblizio se sobi svog starijeg sina,koji je
mirno spavao.Nezno mu je skinuo odecu i ostavio vrata odskrinuta da bi
svetlost mogla da ulazi posto se Nico bojao mraka.Zvuk televizora je
ucinio da otrci do sobe najmladjeg Bustamantea.Brzo je iskljucio
televizor bojeci se da zvuk ne probudi Matiasa.Pazljivo ga je
pogledao.Maleni je spavao zagrljen sa jednim plisanim slonom kog je
Roberta kupila Nicu kad je bio beba.Siroko se nasmejao i ostavio vrata
otvorena.

S'cvrstim korakom
je usao u svoju sobu.Zeleo je da vidi svoju zenu.Morao je da je
zagrli,poljubi i da je voli.Bio je iznenadjen kad je video prazan
krevet i ugaseno svetlo u kupatilu.Gde je njegova Roberta?

Zbunjen
vratio se u prizemlje da potrazi svoju zenu.Potrazio je u kuhinji,sobi
za igranje,u kupatilu.Ali sve je bilo tamno.Usao je u biblioteku i tu
je nasao kako sedi na prozoru,posmatra nebo,zaronjena u svoje misli.

Izgledala
je tako lepo pod svetloscu mesecine.Njegovo srce je snazno
kucalo,pokazujuci da njegova ljubav prema njoj sve vise raste.Priblizio
joj se nezno,sapucuci joj.

Diego:Jesu li ti nekad rekli kako lepo izgledas obasjana mesecevom svetloscu?

Roberta se odmah okrenula,bacivsi se u narucje Diegu.

Roberta(uzbudjena):Ljubavi!!!Vratio si se Mislila sam da neces stici do sutra.
Diego:Zavrsio sam brzo i potrazio prvi let.Umirao sam od bola bez vas.Mnogo si mi nedostajala zivote moj.
Roberta(nalazi utociste na njegovim grudima):I ti meni.Mnogo si mi hvalio ljubavi.

Diego
je odmah primetio uznemirenost svoje zene.Znao je da je nesto brine.I
cinjenica da nije bila u krevetu usred noci je to potvrdila.

Snazno je priljubio uz svoje grudi,pruzajuci joj ljubav i podrsku.

Diego:Sta je malena?Mislio sam da je poseta Olgi dobro prosla.Je li ti zbog toga lose?
Roberta(jecajuci):Ne.
Diego:Sta ti je onda zivote moj?
Roberta:Nico.
Diego:Nico?Sta se desava sa Nicom?
Roberta:Misli da volim vise Matiasa zato sto sam ga nosila u stomaku. Cula sam kad je rekao Dani.Moja beba misli da ga ne volim.
Diego(grli
je):Dosta zivote moj,ne placi.Nico zna da ga volis.Samo je
ljubomoran.Secas se da se slicno desilo sa Dani?Mislila je da ja vise
volim Nica zato sto je moj sin.
Roberta(brisuci suze):Istina.Mislis li da je samo ljubomoran?Mozda sam uradila nesto lose i...
Diego(stavi
svoje prste na njene usne):Shhh,ti nisi uradila nista lose.Ti si jedna
predivna majka.Ti si najbolja majka na svetu,i veoma sam ponosan na
tebe.
Roberta(miluje mu obraz):Volim te.
Diego:I ja tebe volim.(ponovo je zagrli):Videces da ce ga za nekoliko dana proci.Sta vise,ja znam nesto sto ce ga oraspoloziti.
Roberta:Sta?(reagujuci):Nemoj mi reci da si to uradio?
Diego(smeje
se zabavljajuci se):Naravno da sam uradio.I budi sigurna da kad nas sin
sazna gde idemo na odmor,osetice da je tvoj miljenik hahahah
Roberta:Kad idemo?Kako ti se cini 18.mart?Mozemo da proslavimo moj i Matijev rodjenadan tamo.
Roberta(toplo ga zagrli):Odlicno monstrume.Volim te.(strasno ga poljubi).

Diego je priljubio uz svoje telo,produbljujuci poljubac,ucinivsi da se zatrese.

Diego:Umirem da vodim ljubav sa tobom
Roberta:I ja umirem da to ucinis bebe

Diego
je opet privukao sebi,ljubeci je,milujuci je.Roberta je izgarala od
zelje,pocevsi da miluje ledja svog muza,kad je jedna jaka vrtoglavica
primorala da stane.

Diego:Ljubavi,sta ti se desilo?
Roberta(seda na ):Nije mi dobro.
Diego(seda pored nje):Mnogo si bleda.Ostani ovde.Idem da ti donesem malo hladne vode.

Diego
je napustio biblioteku i otisao po vodu.Roberta je ostala u
tisini,pokusavajuci da se povrati.Nikad se nije osecala lose.Nikad u
zivotu joj nije bilo tako.Jedino u...u njenim trudnocama.

Njen
um je brzo reagovao.Pre 3 nedelje je trebalo da dobije.Nije obracala
paznju na to,verujuci da je to posledica svega sto je dozivela u
poslednja 3 meseca.Ali kako da opravda vrtoglavicu i mucninu koju je
osetila pre neko jutro?

Diego je prekinuo u njenim mislima.

Diego:Uzmi ljubavi,bice ti bolje.

Roberta ga je pogledala,nervozna,pocinjuci da srce vodu.

Osvanuo je suncan ponedeljak.Nakon dorucka,Diego je odlucio da ode po iznenadjenje za svoju decu,povevsi Matiasa sa sobom.

Kao po obicaju,najstarija Bustamante je mirno spavala,koristivsi raspust.

Dok je zavrsavala svoj sok od pomorandze,pazljivo je posmatrala svoju mamu.

Dani:Sta ti je mami?
Roberta:Nista.

Dani je pogledala,ispitujuci je pogledom.

Roberta:Toliko se primecuje?

Dani je klimnula.

Roberta:Ok,reci cu ti,ali moras da se zakunes da ces da cuvas tajnu.
Dani:Kunem se.
Roberta(poverljivo):Mislim da sam trudna.
Dani:Ponovo(saleci se):Sta se desava sa televizorom u tvojoj sobi?
Roberta(udara je):Hej,ne budi bezobrazna.
Dani:Izvini,bila je to sala.Ali zasto si tako nervozna?
Roberta:Plasim se
Dani:Od cega se plasis?
Roberta:Od tvog tate
Dani:Sta?