Tajna.....3 temporada......

tajnu prevodi nina k. sa rebeldethebest.forumotion.com, a ne ja.....

Capitulo 131

Kada je sve tamno,kada osecas toliki bol da bi zeleo da umres da bi se smirio.Kada osecas da nista nema smisla,da zivot nece biti isti...Kada te sve plasi,kada se osecas napusteno i rastrgnuto...Samo tada ces moci da shvatis moj bol.


Daniela Bustamante
https://www.youtube.com/watch?v=h0DD6C15wX0
Muzika koja prati prethodni tekst.

Ispustila je telefon zapanjena.Bol je obuzeo iznutra,cineci da brizne u plac.Njena glava je pulsirala bez prestanka.Sala...mozda je to bila proklepa sala...Ko je mogao da bude toliko i da izmisli tako nesto?

Giovanni i Flavia su usli u kucu i odmah se uzrujali videvsi lice svoje necake.Giovanni se javio na telefon.

Giovanni:Halo?...Da,to je ovde...(pao je na sofu na ivici placa):Ne,to ne moze biti...Kakvu mi to glupost govorite?...Gde?...Dolazim tamo odmah.

Flavia je zagrlila svoju necaku,jos ne razumevsi sta se desava,dok je Dani neutesno plakala.

Giovanni je pokusao da smiri svoja osecanja i priblizio se svojoj necaki.

Giovanni:Sta su ti rekli princezo?
Dani:Da su moji roditelji imali nesrecu i trazili su da im dam nekog odraslog?Sta su ti rekli ujko?
Giovanni(grleci je):Nista,nista malena.Sve ce biti uredu.
Dani:Ali imali su nesrecu?
Giovanni:Izgleda.Idem da saznam sta se dogodilo.Ti se smiri,ne placi i idi sa svojom bracom,da?
Dani(placuci):Ne,hocu da idem sa tobom.
Giovanni:Ne ljubavi moja,ti moras da ostanes ovde i da se ponasas kao odrasla devojcica.Obecavam ti ako saznam nesto javicu ti,molim te.
Dani(placuci):U redu.Ali ako nesto saznas zovi molim te.
Giovanni:Naravno zlato moje.

Nicovi povici su tutnjali kroz celu kucu.

Giovanni:Tvoj brat te zove.Idi da vidis sta mu treba,da?

Dani je klimnula glavom i otisla uz stepenice.

Flavia je pogledala Givannija.On je posmatrao jedan trenutak,a zatim joj pao u narucje,placuci kao malo dete.

Flavia:Sta je bilo?
Giovanni:Helihopter je pao...izgubili su ga sa radara...ali veruju da su mrtvi...
Flavia:Sta?

Polako je otvorio oci i pogledao okolo.Bio je zbunjen,osamucen i sa ostrim bolom u glavi.Dotakao je svoje celo,koje je bilo obliveno krvlju i pokusao da se fokusira na svetlost.Vizija je bila mutna,ali je miris goriva bio ocit.Naspram njega je bila mala kabina,na osnovu koje je pretpostavio da je bio u njoj.Ranjen i zbunjen pokusao je da dodje do nje.U njoj su dva coveka lezala bez svesti,obojica mrtvi.Pokusao je da sredi svoje misli,ali je bilo nemoguce da se seti kako je dospeo ovde.Ponovo je fokusirao pogled na svetlost,ali ovaj put na mesto sa kog je dosao.Na levoj strani,na jednom izbocenju,bila je jedna zena.Priblizio joj se da bu proverio puls.Bila je ziva.Miris je bio sve jaci.Morao je da izadje odatle sa ovom devojkom,ali nije znao gde je.Dovukao se do jednih vrata i uz nekoliko slabih udaraca ih razbio,i uspeo da vidi sta se nalazi iza njih.Posmatrao je izvan i sve sto je video bila je samo priroda.Instinkt ili trenutak jasnoce u ovom maglovitom dogadjaju stavili su mu do znanja da ovde ne bi bilo dobro ostati bez hrane.Uzeo je jendu torbu koja je bila pored devojke i priblizio se malom frizideru koji je bio u helihopteru.Nije birao namirnice,sve je ubacivao u torbu,odlucan da sto pre napusti to mesto.Probadanje u grudima u pratnji vrtoglavice primoralo ga je da sedne i onda je ugledao .Iz tog ugla mogao je da joj vidi samo noge,ali mu je srce lupalo kao ludo iz neobjasnjivog razloga.Zaboravio je na bol i prisao je devojci koja je bila izmedju dva sedista.Noga joj je bila povredjena i bila je bez svesti.Nemir ga je u potpunosti obuhvatio i bol je postao prejak.Ne gubieci vreme,skinuo je svoju kosulju i zavio joj nogu.Stavio je torbu na rame,i uz ogroman napor je povukao.Posle ce otici po drugu zenu,prvo mora da zastiti ovu.Spustio je pazljivo,stavljajuci devojku na sigurno.Kada se okrenuo dole osetio je da je miris goriva u porastu.Odlucio je da udalji devojku sto je vise moguce.Okrenuo je i stavio je na zemlju,a zatim je posmatrao nekoliko sekundi.Nije znao zasto,ali je osetio potrebu da pomiluje njen obraz.Ko je ona?...Ko je on?Zaglusujuci zvuk naterao ga je da potrazi utociste pored nje.Helihopter je bio u plamenu.

Sve u kuci je bilo pusto.Pogreb je bio porazavujc i bolaz za svakog posebno.Smrt Roberte i Diega je sve uronila u dubok bol.

Mia je grlila Nica pokusavajuci da smiri njegov neutesni plac.Lupita je otpratila Almu i Mabel da se odmore,iako su obe bile previze uzrujane.Tomas i Pilar su pokusavali da uspavaju Matiasa,ali najmladji Bustamante je neprestano plakao,kao da je osecao sta se desava.Clara se ujedinila u bolu sa porodicom da bi pruzila podrsku svom unuku.

Bila je prazna,uznemirena.Bol je bio preveliki,nepodnosljiv.Njene nerazdvojne drugarice su joj prisle u potpunoj tisini.Luna je obrisala jednu suzu koja je klizila niz obraz najstarije od sve dece Bustamanteovih.

Luz(grleci je):Hoces da odes u tvoju sobu?Bilo bi dobro da malo odspavas.
Dani(obeshrabreno):Hvala,ali mi se ne spava.A moja braca?
Luna:Mati je upravo zaspao,a Nico je u salonu sa Clarom.
Dani:Clara?Sta ona radi ovde?
Luz:Saznala je sta se desilo i dosla je da vidi Nica.
Dani(ustaje na noge,defanzivna):Da ga vidi?Ta vestica je dosla da ga odvede.
Luna:Dani,smiri se.
Dani:Da se smirim?Kako da se smirim eh?Pre 2 sata su pokopali moje roditelje,a ta vestica hoce da odvede mog brata.Ali neka ni ne sanja.
Luna:Sta hoces da kazes?
Dani:Ne zelim da me odvoje od Nica.
Luz:Dani,na sta mislis?
Dani:Pobeci cu sa mojom bracom.
Luz:Sta?

Capitulo 132


Ostatak
dana provela je posvecena svom bratu.Znala je da njihovi roditelji ne
bi voleli da ih vide razdvojene i ona je odlucila da niko to ne ucini.

Dugo
je hodao u potrazi za mestom gde bi mogli da provedu noc.Nakon sto je
nasao jednu malu pecinu,pio je malo vode i pojeo malo krompirica.Zatim
je razdvojio usne od devojke i pokusavajuci da je malo hidrira.Devojka
nije dolazila svesti,sto je pocelo da ga zabrinjava.

Nekoliko
minuta je proveo u tisini.Njene oci,njena kosa,njene usne.Posmatrao je
svaki detalj,trazeci neki detalj koji bi mu otkrio ko je ona...ili ko
je on.

Mia je zaspala na
kaucu da bi pazila na Matija.Flavia i Luz su spavale vec vise od jednog
sata.Alma i Mabel su spavale u gostinskoj sobi,dok je ostatak porodice
otisao.Dan je bio previse dug,previse bolan i iscrpljujuc.Svi su
pokusavali da nadju neku utehu u snu.Svi osim najstarije Bustamante.

Sedeci
u biblioteci,pregeldala je neke kutije u kojima je znala da njen tata
drzi novac.Imalo je dosta,sa stednjom bice im neko vreme.Znala je da ne
treba nositi mnogo prtljaga jer bi to izazvalo sumnje.Iskoristila je
Matijev dubak i u njega stavila pelene,kutije od formula,nekoliko
igracaka za bebu i kolekciju automobila za Nica.

Napunila je svoj ranac za skolu konzerviranom hranom,seserom,kakaom,kolacima i nekim igrama kojima se Nico zanimao za stolom.

Uzela je Nicolasov ranac i u njega stavila odecu za svo troje i 2 peskira.

Znala je da mesto na koje idu ima kuhinju,posudje i nekoliko konzervi hrane.

Odlucila je da novac stavi u svoje dzepove kako ga ne bi izgubila.

Otisla
je u sobu svojih roditelja i njeno srce se stislo.Svaki kutak je
podsecao na osobe koje je toliko volela i koje vise nikad nece videti.

Oprezno je otvorila fioku svog oca i uzela kljuceve koji su joj trebali.

Otisla
je do vrata i bacila poslednji pogled u sobu.Njene oci su zasuzile kad
je videla jednu fotografiju na kojoj je bila cela porodica.Vratila se
da bi je uzela.Bila je to jedina uspomena na roditelje koju je mogla da
ponese.

Usla je u sobu svog brata i nezno ga probudila.

Dani:Probudi se monstrumcicu.
Nico(pospano):Sta se desava?
Dani:Nico,moramo da idemo odavde pre nego sto se probude.
Nico:Sada?

Dani je ustala i napustila sobu,ostavivsi Nica da se obuce;ali cekalo je nesto teze:uzeti Matiasa,a da ne probudi Miu.

Bio
je u bolovima,zbunjen i osamucen.Bio je frustriran sto nije znao cak ni
sopstveno ime.Konstantno je posmatrao,sa pogledo koji je zahtevao da mu
pomogne da razjasni svoje ideje.Medjutim,sve je bilo uzalud...

Hodali
su nekoliko blokova.Dani je preferirala da idu peske,jer ako bi ovako
grupno usli u taxi izazvali bi sumnje.Nico je cvrsto drzao njenu
ruku.Bio je prestravljen cinjenicom da sami idu mracnim ulicama.Ali
njegova sestra je bila cvrsto priljubljena uz njega,dajuci mu podrsku i
zastitu.

Oprezno su usli na to mesto.Popeli su se liftom i neprimetno usli u stan.

Nico:Wow,kako lep stan!
Dani:Bio je tatin.
Nico(iznenadjen):Stvarno?
Dani:Da.Kad sam bila mala,cesto me je dovodio ovde i pricao razne price o njemu i mami.

Nico je pao na ,jecajuci.

Nico:Nedostaju mi.
Dani(grleci ga):I meni mnogo nedostaju,ali oni su sa nama.Oni ce nas cuvati sa neba i nece dozvoliti da nas neko razdvoji.
Nico:Ali ja hocu da ih vidim ,da ih zagrlim .
Dani(brisuci mu suze):Vise ne mozemo da ih zagrlimo bebe.Ali mozemo da ih vidimo svaki put kad pozelimo.Vidi.

Dani je izvadila fotografiju koju je pazljivo cuvala u svom rancu, i dala je svom bratu.

Nico je posmatrao portret,uzbudjen.

Dani(osmehujuci se):Secas li se ove fotografije?
Nico:Da.Nastala je na moj rodjendan.
Dani:Lepo smo se zabavili tog dana,zar ne?
Nico:Da(ljubomorno):Iako je mama mnogo paznje posvetila Matiasu.
Dani:Naravno glupane.On je beba.
Nico:Dani,da li ti mislis da nas oni stvarno vide sa neba?
Dani:Svakako.I videces da ce nas oni od svega stititi i nece dozvoliti da nas pronadju.
Nico:Nadam se(grleci je):Ja ne zeli mda se odvajam od vas.
Dani(priljubi ga uz sebe):Ne brini,niko nas nece razdvojiti,kao sto se ja zovem Daniela Bustamante.

Nico se priljubio uz svoju sestru,sa kojom je proveo dosta vremena pricajuci o anegdotama koje su doziveli sa roditeljima.

Kada
je Nico poceo da zeva,odlucila je da se prebace u Diegovu sobu,u kojoj
su njihovi roditelji proveli toliko zajednickih noci.Svo troje
Bustamanteovih su uspeli da zaspu,jedno pored drugog,zagrljeni.

Capitulo 133



Bol
je ponovo ispunio svaki kutak kuce.Alma i Mabel su neutesno
plakale.Franco i Martin su pokusavali da kontaktiraju policiju da ih
pronadje.Lujan i Flavia su razmisljale gde bi njihovi necaci mogli da
budu.

U medjuvremenu...

Najstarija
Bustamante se prva probudila,praveci beleske.Dani je otrcala da
pripremi flasicu,dok je Nico pokusavao da ga zabavi u krevetu.

Dani je zavrsavala sa grejanjem mleka,kad je Nico usao u kuhinju.

Nico:Hej Dani,mislim da Mati ne place zato sto je gladan.
Dani(uplaseno):Mislis da je ?
Nico:Ne.Ali mislim da je mnogo jako ono sto jede jer ima neizdrziv bol.

Dani je spustila flasicu i uputila se u sobu,pracena Nicom.

Matias
je kolutao svojim plavim ocima,istim kao sto ima deda Martin.Dani se
nasmejala,a zatim pomirisala svog brata.Uzela je jednu pelenu,vlazne
maramice i puder i priblizila se Matiasu.

Pazljivo ga je podigla da bi mu skinula pantalone,Nico joj se priblizio,namrstenog lica zbog mirisa svog brata.

Nico:Hej Dani,umes li da menjas pelene?
Dani:Ne.Ali mislim da nije tesko,zar ne?
Nico:Ne znam.
Dani:Moram da naucim.Osim toga ti ces mi pomoci.
Nico(ustaje na noge):Ni u snu malena.
Dani(uzima
ga za ruku):Naravno da ces mi pomoci Bustamante.Moras da mi pomognes da
presvucem tvog brata,kao muskarac i pomoci ces mi sa pelenom.

Nico se uhvatio za nos i otisao u podnozje kreveta pored svoje sestre.

Oprezno,Dani
je uspela da skine pelenu svom bratu.Brzo je uvila i ubacila u kesu
koju je Nico drzao,sa zatvorenim ocima i izrazom nezadovoljstva.

Postigli
su prvi deo svog posla,ali sad je dolazilo najgore:da ga ociste.Sa
izuzetnom snagom volje,Dani je poclea da cisti svog brata.Nico je
otrcao da baci pelenu u smece,a zatim se vratio pored nje,posmatrajuci
svaki njen pokret kao da je najveci naucnik.Srecom,najmladji Bustamante
je bio veoma miran,igrao se sa puderom,sto im je olaksalo
zadatak.Problem je nastao kad mu je Nico uzeo puder da bi ga dao
Dani.Plac najmladjeg Bustamantea je odzvanjao u svakom kutku stana.

Nico je brzo potrcao prema njemu,pokusavajuci da ga zabavi nekim kljucevima da bi Dani uspela da zavrsi.

Bila
je srecna,uzbudjena.Sve je ispalo savrseno.Roberta je mrtva,a sada su
njena deca nestala.Srecna,pozvala je svog advokata.Ali njena sreca je
nestala kad je cula njegove reci...

Anahi:Ne razumem,sta to znaci?
Advokat:Cinjenica
da je Roberta Reverte mrtva,ne menja stvari.U tom slucaju nasledstvo ce
preci u ruke njeno troje dece:Daniele,Nicolasa i Matiasa Bustamante.
Anahi(zamisljena):Moram da pronadjem tu decu pre Alme i Mabel.

Nakon
pucanja tri pelene postigla je svoju svrhu.Matias je lezao u
krevetu,igrao se sa kljucevima,dok ga je Nico pazljivo posmatrao,a Dani
pripremala flasicu.

Nico je posmatrao svog
brata,zamisljen.Poslednja tri meseca je u vise prilika osetio da
njegovi roditelji posvecuju vise paznje Matiasu nego njemu.Takodje je
bio ljut na bebu kad bi ga vukla za kosu.Ali sad ga je drugacije
gledao.Lezeci na tom ogromnom krevetu izgledao je tako mali,bespomocan
i nezasticen.
Brzo je legao kraj njega i nezno ga milovao.

Nico:Izvini bebo.Obecavam da vise necu da se ljutim na tebe.

Dani
ih je posmatrala sa vrata.Suze su pocele da joj nekontrolisano
padaju.Od sada ce biti samo njih troje.Zauvek sami i morace da se drze
zajedno.

Ocajnicki je hodala ulicama,pokazujuci njihove fotografije.Morala je da ih pronadje pre nego sto njihova porodica to uspe.

Pazljivo je posmatrala Matiasovu sliku...

Anahi:Bice veoma lako prodati te.Plav si i imas plave oci,mogu dobiti dobar novac.

Tada se fokusirala na Nicovu sliku,milujuci mu lice.

Anahi:Tako
si lep,isti otac.Steta sto je tako lose izabrao.Tvoja baka Clara bi
bila srecna da te povrati.Uostalom,Roberta nije tvoja mama.

Njeno lice je postalo intenzivno kad je videla Danielinu sliku.Mnogo je licela na Diega,ali i na Robertu takodje.

Anahi:Prokleta
devojcice.Toliko licis na nju,ista si prostakusa.Sigurna sam da je
ideja da pobegnete bila tvoja.Ti si jedina koja moze da izazove
probleme.Bila bi jednina Robertina naslednica,tako da cu morati da te
ubijem.

Opet je posmatrala njene oci,iste oci
kao Diegove.Njen osmeh,isti kao Robertin...ispitivacki je
posmatrala...Kad joj je jedna ideja pala na pamet.

Anahi(smejuci se):Imam te glupa devojcice.

Capitulo 134

Matias je mirno spavao dok su njegovi brat i sestra igrali neku igru za stolom.

Neocekivani zvuk je prizvao paznju malih Bustamanteovih.

Nico:Kakva je to buka?
Dani:Mislim da su udarili vrata.Idi u sobu kod Matija.

Nico je otisao u sobu kod svog mladjeg brata.

Dani se priblizila vratima i odmah cula vrlo poznat glas.

Anahi:Otvori Dani,znam da si tu.

Njeno lice se zgrcilo.Otkriveni su,i to od zene koja je bila tako neprijatna.

Sve je bilo tiho,dok ponovo nisu poceli udarci po vratima.

Anahi(nestrpljivo):Hajde draga,znam da ste tamo.Jedan sused je cuo bebin plac.

Nervoza je u potpunosti obuhvatila.Nesto iznutra joj je govorilo da ne treba da otvori.Ali Anahi se nije predavala tako lako.Kada se u tom trenutku zacuo drugi glas.

*****:Sta ti radis ovde?
Anahi(nervozno):Ja...Ovaj...
Mia(besno):Ti sta?Progovori vec jednom.
Anahi:Mislila sam da deca mogu biti ovde pa sam dosla da proverim.
Mia:A zasto nam nisi javila?
Anahi:Htela sam da budem sigurna,da ne ulivam mojoj mami laznu nadu s'obzirom na to da se lose oseca.

Mia je prostrelila pogledom i pocela nezno da kuca na vrata.

Mia:Deco,jeste li tu?Princezo,molim te odgovori mi.

Istog trenutka,vrata su se otvorila.Dani je posmatrala svoju tetku,ocima punim suza.Miine oci su takodje zasuzile i ona se priljubila uz svoju necaku.

Cuvsi taj glas,Nico je potrcao prema ulazu i pridruzio se zagrljaju.Anahi ih je besno posmatrala.Njen plan je bio unisten.Deca su bila na sigurnom,i Mia bi bila sposobna oci da joj iskopa ako bi im se priblizila.

U medjuvremenu...

Isao je nekoliko milja sa njom u narucju.Njegova glava je jos uvek bila bez secanja,celo nije prestajalo da mu krvari.

Daleko je video malu kucu koja mu je privukla paznju.Polako,spustivsi je na tlo,uputio se ka kuci.

Jedan stariji i zreo covek izasao je iz kuce,besan i nisaneci sa sacmaricom.

Covek:Odlazi odavde,zaboravi na nas.
*****:Molim vas,pomozite mi.
Covek:Povredjen si.

Starija zena je izasla iz kuce i nezno mu prisla.

Zena:Sine,povredjen si.Sta ti se desilo?
*****:Imali smo nesrecu.
Zena:Imali ste?Jesi li sa nekim?
*****:Da.

Mladic se uputio na mesto na kom je ostavio zenu.Starac ga je sumnjivo posmatrao.

Zena:Spusti to oruzje i idi da pomognes onom mladicu.
Covek:Sigurno je iz sela.
Zena:Odakle bio da bio moras da mu pomognes.Ne zaboravi da si lekar.
Covek(nostalgicno):Vise nisam.

Zena ga je ponovo pogledala,a zatim je kao i on,sledila mladica

Capitulo 135

Alma i Mabel su poletele prema svojim unucima,uzbudjeno ih grleci.

Clara je pokusala da se priblizi Nicu,ali se Dani isprecila izmedju njih.

Dani(placuci):Ne diraj ga.
Alma:Zivote moj,sta se desava?Zasto se tako obracas Clari?
Dani:Zato sto to zasluzuje.
Clara:Zasto to govoris?
Dani:Zato sto necu dozvoliti da odvedes mog brata.
Clara:Sta?Zbog toga ste pobegli?
Dani(placuci,besna):Da.Necu dozvoliti da nas odvojis od Nica.
Clara:Ali ja necu da uradim tako nesto.Nico je tvoj brat i treba da bude sa tobom i Matiasom.
Dani(iznenadjeno):Stvarno?
Clara:Svakako.Vi ste njegovi brat i sestra i on vas treba u svojoj blizni.Ja samo zelim da mu budem blizu.

Dani je iznenadjeno posmatrala.Ova vest je malo umirila,usred tog nevremena u kom su se nalazili.

U medjuvremenu...

Dok je zena lecila njegove rane,starac je pregledao devojku koju je doveo.

*****(ustaje na noge).
Zena:Stani sine,dopusti mi da zavrsim.
*****:Moram da znam kako je.
Zena:Moj muz je pregleda.Bolje mi reci kako se zoves.
*****(zbunjeno):Ne znam.Ne secam se.
Covek(priblizavajuci se):Sigurno imas amneziju zbog udarca pri padu helihoptera.
*****:Kako je?
Covek:Veoma lose.U komi je.
*****:Sta?Moramo da je odvedemo u bolnicu.
Covek(priblizava mu se da bi ga pregledao):Zaboravi,previse smo daleko.
*****:Ali mozemo da zovemo hitnu pomoc.
Covek:Nemamo telefon.
*****(ustajuci na noge,ljutito):Onda cu je ja sam odvesti.
Covek:Jesi li gluv ili sta?U sred dzungle smo.Bolnica je previse daleko,ako pokusas da je odvedes,stici ce mrtva.
*****(besno):I sta predlazete da uradim?Da ostanem ovde i da je gledam kako umire?
Covek:Smiri se i ne vici na mene.Ona je u komi i sve sto mozemo da ucinimo za nju je da je hidriramo,stabilizujemo i u apsolutnom miru cekamo.
*****:A kako cemo da je hidriramo i stabilizujemo?
Zena:Moj muz je lekar.On moze da joj pomogne.
Covek:Ja?Ni u snovima.
Zena:Carlose,molim te.
Covek:Vec sam ti rekao da nikad vise necu operisati.
*****(uzima garedorobu,besan i uznemiren):Sta je sa vama?Ona umire a vi ste lekar.Treba da je spasite,to je vasa moralana obaveza.Ne mozete da dozvolite da umre.Kakav ste vi to covek?
Zena:Smiri se sine,ostavi me da porazgovaram sa svojim muzem par minuta.


***** je pogledao coveka,a zatim napustio malu sobu i uputio se ka devojci koja je je u njemu probudila nekontrolisan osecaj.

Capitulo 136

Proslo je vec nedelju dana kako su stigli na to mesto.

Hilda je pripremala gulas,dok je Carlos merio pritisak devojci.Mladic ga je pazljivo posmatrao.Hilda je sela pored njega.

Hilda(uzima ga za ruke):Bice dobro,samo moras da imas vere.
*****:Zasto je takav eh?
Hilda:O cemu govoris?
*****:O vasem muzu.Izvinite na indiskretnosti,ali veoma je prgav.
Hilda(osmehujuci se):Istina,ali on nije los.Dosta toga je pretrpeo,ja ga razumem.
*****:Zasto zivi ovde ako je lekar?Cudno je da jedan lekar zivi u sredini nicega.
Carlos(ulazi u kuhinju):Pritisak joj je normalan,ali jos uvek se nije probudila.Ponestaje nam seruma,i treba da se kupe neki lekovi za temeperaturu i pritisak ako se povisi.Moras da odes do sela.I mogao bi da kupis konzerve hrane.Napravicu ti spisak.
*****:U redu.
Hilda:Ja cu poci sa njim.Treba da odem do banke zbog naseg penzionisanja.

Carlos je oborio pogled,i ozlojedjen ustao na noge.

Carlos:Napravicu spisak sa stvarima koje nam trebaju.

Carlos je napustio kuhinju,ostavljajuci ih same.

*****:On nece ici u selo?
Hilda:Ne.To je duga prica.
*****:Voleo bih da je cujem.
Hilda:Obecavam da cu ti usput ispricati.

Mabel i Martin su odlucili da se presele u kucu svoje dece,kako bi brinuli o svojim unucicima,da oni ne bi morali da napustaju kucu.Alma je prihvatila da Mabel i Martin preuzmu brigu o unucima bez pogovora.Ta deca su morala da budu u svojoj kuci,okruzena poznatim stvarima.Ona ce uvek biti tu za tu decu,Robertinu decu,oni su ono sto najvise voli u zivotu pored Miee i Lujan...i od skora...Anahi.

Nakon pola sata ubedjivanja,Mabel je uspela da njeni unucici zavrse veceru.

Mabel:Da li zelite jos?
Nico:Ne,ja zelim moje roditelje.

Mabel se priblizila da bi ga zagrlila,ali on je otrcao u svoju sobu,placuci.

Mabel(guseci se u suzama):Jadnicak.
Dani:Hvala bako.
Mabel:Za sta?
Dani:Zato sto si se preselila ovde,da mi ne bi morali da napustimo nas dom.
Mabel(grleci je):Ne zahvaljuj mi nebo moje.Ti i tvoja braca ste mi sve sto mi je ostalo od Diega. Sad

Nazad u dzunglu...

Iznenadio se videvsi prezir i hladnocu sa kojim su svi posmatrali Hildu.Bila je veoma plemenita zena,nije razumeo zasto je tako tretiraju.

Dok se Hilda uputila ka maloj banci u selu,on se potrudio da nabavi neophodne stvari sa spiska:nekoliko litara seruma,jednu malu bocu kiseonika,lekove,konzerviranu hranu,pecivo,meso,voce i povrce.

Ponovo se sastao sa Hildom koja mu je pomogla sa torbama.

Hodali su u potpunoj tisini.Hilda je bila zamisljena i zabrinuta,i on nije zeleo da je ometa.

Ona je bila ta koja je razbila tisinu...

Hilda:Pitas se zasto su se onako ponasali,zar ne?
*****:Dobro...U stvari,da.
Hilda:Moj muz je bio lekar u selu.Ziveli smo u kuci koja je bila odmah pored banke.U selu su ga svi voleli i obozavali.Lecio je bolesnike,donosio decu na svet i davao neke casove nege narodu.Kada su pacijenti bili veoma siromasni,ne bi im uzimao ni dinara,jer jedino sto ga je interesovalo bilo je da spasi njihove zivote.Sve do jednog dana,kad jedan mladi par trebao da dobije svoje prvo dete.Carlos ih je poznavao od malena,cak je on bio taj koji je na svet doneo devojku.Takodje je bio taj koji je prisustvovao rodjenju bebe.
*****:I sta se desilo?
Hilda:Beba se rodila zdrava,ali nekoliko nedelja kasnije,njeni roditelji su je doneli kod Carlosa jer je imala temperaturu i grceve.Carlos je pregledao,uzeo je cak i uzorak krvi,ali sve je bilo u redu.Tri dana kasnije dete je umrlo.
*****:Umrlo?
Hilda:Da.Pretrpelo je bubreznu infekciju.Kada je Carlos uradio analize,nije bilo nikakvih tragova zaraze,jer je varenje bilo u redu.
*****:Ali onda vas muz nije kriv ni za sta.
Hilda:Ali selo je mislilo suprotno.Nakon toga,ljudi su prestali da posecuju ordinaciju,prestali su da govore sa nama,cak su nas i optuzivali za ubistvo.
*****:Ali to nije pravedno.
Hilda:Tako je bilo.Nismo mogli nista da ucinimo da to sprecimo.Carlos vise nije mogao da podnese bol i odbijanje,pa smo odlucili da sagradimo kucu daleko od sela i da se preselimo.Nismo mogli da imamo dece,tako da nije imalo sta da nam nedostaje i da nam bude potrebno.Vec vise od 10 godina zivimo ovde,izolovani od svega.Ja dolazim jednom nedeljno da kupim hranu i da podignem nase penzije.
*****:To je uzasno.
Hilda:Da.Sada razumes zasto Carlos nije zeleo da leci tvoju prijateljicu?Plasi da bi mogao da je izgubi kao sto je izgubio to dete.
****:To se nece desiti.Ona mora da se spasi.
Hilda:Mnogo je volis,zar ne?
****:Ne znam...Ne znam cak ni kako se zovem...ali...
Hilda:Ali sta?
*****:Kad je vidim,kad sam blizu nje,osecam nesto tako snazno sto ne umem da objasnim.
Hilda(smeseci se):To je ljubav.
*****:Ne znam.Jedino sto znam je da cu umreti ako joj se nesto desi.

Jos jedna nedelja je prosla od smrti Roberte i Diega.

Pokusavala je da se koncentrise na posao,ali je to bilo nemoguce.Smrt njene sestre i zeta je bilo nesto sto nece lako prevazici.Stavise,pocela je da razmislja da li ce ikad to uspeti da prevazidje.

Gonzalo joj se priblizio,pokusavajuci da je iznenadi.

Gonzalo:Zdravo lepotice.
Mia(obeshrabreno):Zdravo.
Gonzalo(milujuci joj obraz):Mia molim te,moras da se malo oraspolozis.
Mia:Kunem ti se da pokusavam,ali ne uspevam. Sad
Gonzalo:Ne placi vise,bolje mi reci kako je Bruno.
Mia:Bolje je.Vise se ne ponasa lose prema meni.Ali ne moze da podnese Miguela.
Gonzalo:Razumem ga.Za njega je bilo veoma bolno kad je saznao razlog zasto si se razvela od Miguela.Sta kazes da ga ovog podneva izvedemo u setnju?Mislim da ce se oraspoloziti.
Mia(smeseci se):Stvarno?
Gonzalo:Svakako.Okreni ga da ga pozoves.

Mia je pozvala svog sina,koji je ubudjeno prihvatio poziv.Nakon sto je zavrsila sa poslom,sastala se sa Gonzalom,da idu po decu da ih izvedu u setnju,kad je njen telefon zazvonio.

Mia:Halo?
Dani(jecajuci):Tetka.
Mia(alarmantno):Nebo moje,sta je bilo?Sta se desava?
Dani:Potrebna si mi,molim te.
Mia:Sta se desilo?Desilo ti se nesto lose?
Dani:Ne.Ali sam uplasena,potrebna si mi. Sad
Mia:Jesi li sama?
Dani:Ne.Sa Elvirom smo.Baka je otisla kod pedijatra sa Matiasom,a Flavia je izasla sa Luz.Dodji molim te.
Mia:Smiri se nebo moje,dolazim tamo.

Prekinula je,uznemirena.Gonzalo je intrigirano posmatrao.

Gonzalo:Sta je bilo?
Mia:Dani,ne znam sta se desilo,ali sam joj potrebna.Bila je veoma uplasena.Moram da idem da je vidim.
Gonzalo:A setnja?
Mia:Znam.Bruno ce da me ubije.Ali to sto se desava Dani je ozbiljnije.Ona me bas treba u ovom trenutku,osecam to.
Gonzalo:Mnogo je volis zar ne?
Mia:Itekako.Ta deca kao da su moja,i ako im neko ucini nesto lose,na sve sam spremna.
Gonzalo(osmehujuci se):Ti si predivna zena Mia.

Mia mu se nezno nasmejala,i slatko ga poljubila.

Gonzalo:Mogu li da te zamolim nesto?
Mia:Sta god zelis.
Gonzalo:Mogu li da uzmem Bruna i Brisu?
Mia(smeseci se):Svakako.Ali cuvaj mi ih.

Capitulo 137

Odmah se uputila u njenu sobu.Ne pronasavsi je tamo,odlucila je da je potrazi u sobi svoje sestre,kad su je zvuci jecanja zaustavili.

Priblizila se vratima i nezno pokucala.Vrata su se istog trenutka otvorila i njena necaka joj se bacila u narucje,jecajuci.

Mia(uznemireno):Sta je bilo nebo moje?Sta ti je?Neko ti je naneo zlo?Anahi ti je ucinila nesto?
Dani(brisuci suze):Ne.Samo...Dobila sam.
Mia(grleci je):Zivote moj.Ne plasi se,sve ce biti u redu.Dodji,ja cu da te naucim kako da koristis.

Nakon sto je poducila svoju necaku kako da koristi uloske,imala je dug razgovor sa njom o tome koje promene na njenom telu ce se desavati od danas.

Mia:Imas li neku sumnju?
Dani:Ne.
Mia:Neko pitanje?

Dani je negirala glavom.

Mia:Ja imam jedno pitanje da ti postavim.Zasto nisi rekla Elviri?
Dani:Zato sto mi je bila potrebna moja mama.I kako moje mame vise nema,ti si mi potrebna.
Mia(uzbudjeno):Stvarno?
Dani:Svakako.Ti si mi uvek bila...druga mama.

Njeno srce je pocelo snazno da lupa nakon ovih reci.Grudi su joj se rasirile od emocija.

Mia(grli je,uzbudjena):I ti si uvek bila i bices kao cerka za mene.I uvek mozes racunati na mene da cu cuvati tebe i tvoju bracu kao sopstvenu decu.
Dani:Znam.

Mia je ponovo toplo zagrlila.

Dani(brisuci suze):Smiri se barbie,ubices me od tolike toplote.
Mia:Losa si Bustamante.Ali ja te svakako volim.
Dani:I ja tebe volim.Hej tetka,hoce li ovo boleti svakog meseca?
Mia:Zavisi.Neke zene pate vise od drugih.To je obicno nasledno,i koliko ja znam,tvoja mama skoro nikad nije patila zbog toga.Mozda te boli jer je prvi put.Idem da potrazim neku tabletu.Lezi,a ja cu ti doneti vruc caj.
Dani(smeseci se):Hvala tetka.
Mia(poljubi je u celo):Nema na cemu nebo moje.Odmori se.

Sedam dana je proslo od kako mu je Hilda otkrila tajnu o Carlosu.Vise ga nije posmatrao sa gorcinom,vec je osecao neku samilost prema njemu.Pokusavao je da zapocne razgovor,i iako je Carlos na prvi pogled odbijao,ipak je nakon nekog vremena stekao simpatije prema ovom mladicu.

Jednog jutra,dok je Carlos proveravao pritisak i reflekse od devojke,Hilda je zivo razgovarala sa mladicem.Nakon sto je pregledao devojku,Carlos im se pridruzio.

Hilda:Carlose,da ti pripremim caj?
Carlos:Da,molim te.
Hilda:A tebi dragi?
*****:Da,ne bi bilo lose.Hvala.
Carlos:Dragi sine.Vec neko vreme si sa nama i mi ne znamo kako da te oslovljavamo.Dacemo ti neko ime?Koje ti se svidja?
*****:Ne znam.
Hilda:Pristajalo bi ti ime Pablo.
*****:Mmmmm,zvuci dobro.Svidja mi se to ime.
Carlos:Ja mislim da bi ti vise pristajalo Juan ili Matias.

Zenice su mu se rasirile,i osetio je neko cudno probadanje u srcu.

Carlos:Jesi li dobro?
*****:Da.Samo to ime...Zvuci mi veoma poznato.
Hilda(seda pored njega):Poznajes nekoga sa takvim imenom?
*****(tuzno i zbunjeno):Ne znam.Ne mogu da se setim.

***** je udario u sto pun bola i frustracije.Carlos mu je stavio ruku na rame u znak podrske.

Carlos:Smiri se sine,imaj strpljenja.Uspomene ce se vracati korak po korak,videces.
*****:A ako se nikad ne setim?
Carlos:To ime ti zvuci poznato.Mozda poznajes nekoga sa tim imenom.
*****:Mozda.Razmisljao sam da se vratim na mesto nesrece.Mozda pronadjem neki trag.
Hilda:Neki trag?
*****:Da.Nesto sto ce mi pomoci da saznam ko sam(posmatra devojku sa tugom):Ili ko je ona.
Carlos:U redu.Sutra ujutro cemo ici.

Hilda i mladic su se iznenadjeno pogledali.

Carlos:Ne gledajte me tako.Mozes da se izgubis kad se budes vracao.Ici cu sa tobom

Capitulo 138

Posmatrao je to mesto sa bolom.Mogao je jos da se seti lica ljudi koji su mrtvi lezali u kabini,kao i devojke koja je jos bila ziva,ali je on bio nemocan da je spasi.Krv mu se sledila kad se setio razloga zbog kog je nije spasio.

Carlos:Pablo,jesi li dobro?
Pablo:Da.Samo sam se setio neceg uzasnog.
Carlos:Zelis li da mi kazes?
Pablo:Kad sam se probudio u helihopteru su bila dva mrtva coveka i jedna devojka,koja je bila ziva,ali bez svesti.
Carlos:Da,to si mi ispricao.
Pablo:Ali ja sam mogao da je spasim.
Carlos:I pokusao si,nije tvoja krivica sto je bila u helihopteru.
Pablo:Ali ja sam prvo nju nasao.Ali kad sam je video,nju sam izvukao.
Carlos:Mislis na devojku koja je u komi?
Pablo:Da.Ne znam zasto,ali morao sam da je spasim,da je zastitim.(uznemireno):A sada ne mogu da prestanem da mislim da sam mogao da spasim drugu devojku i...
Carlos:I sta?
Pablo:Prestrasen sam idejom da sam dopustio da ta zena umre,a mozda je bila moja sestra ili devojka.
Carlos:Nemoj se muciti time.Kazes da si imao potrebu da spasis ovu devojku.Nisi pomislio da bi ona mogla biti tvoja sestra ili devojka?

Pretrneo je.Nikad nije pomislio na tu temu.To je moglo da objasni mnogobrojne osecaje koji su ga obuzimali kad god bi je video.

Carlosove reci su prekinule njegovo razmisljanje.

Carlos:Pablo,moras da vidis ovo.

Njegove oci su zasuzile,dok ga je neki cudan osecaj obuhvatio u potpunosti.

Pablo:Nije moguce.
Carlos:Isti je ti.

Pablo je ostao nem nekoliko trenutaka.Ova fotografija ga je u potpunosti sokirala.To dete je bilo njegova kopija.Da li je to njegov sin?Ako jeste,gde je?Odjednom uznemirenost ga je obuzela,i suze su pocele neocekivano da mu padaju.

Carlos:Sta je bilo?
Pablo(uznemireno):A ako je bio u helihopteru?Ako je bio ovde i ja ga nisam video?Ostavio sam ga da umre? Sad
Carlos:Smiri se.Dete sigurno nije bilo u helihopteru.Da je bilo video bi ga.
Pablo:A ako ga nisam video?Bio sam zbunjen,bolela me je glava.Bio sam na korak da ostanem tamo sa devojkom koja je u komi.Gde je moj sin?

Tuzan i zokupljen tim mislima,pao je ispod jednog stabla,neutesno placuci.

Carlos je seo pored njega u potpunoj tisini.Mogao je da oseti njegov bol,ali nije znao sta da kaze da bi m upomogao.

Capitulo 139

Dve godine kasnije...

Probudila se uzbudjena.Pogledala je kroz prozor i jedan ogroman osmeh joj se pojavio na licu.Jedna potpuno jasna i suncana nedelja najavila je da ce jutro biti toplo i zabavno.

Otrcala je u sobu svoje mame i pocela da ih golica po tabanima da bi ih probudila.

Brisa:Mami,Gonza,probudite se.

Gonzalo je posmatrao,zabavljajuci se.

Gonzalo:Sta se desava princezo?Gde je vatra?
Brisa(zbunjeno):Vatra?Nema vatre.
Mia(uzima svoju cerku):Ne obracaj paznju na njega.Idemo da spremimo dorucak.
Brisa:Ali ici cemo u zabavni park,zar ne?
Gonza:Naravno sunasce,zbog toga sam ostao da prespavam.

Mia i Gonzalo su razmenili sramezljive poglede,prisecajuci se nezaboravne noci.

Brisa:Nico i Mati dolaze?
Gonzalo(ustajuci na noge):Da.Doruckovacemo i ja cu otici da ih potrazim,dok se vi spremite.
Brisa:Dobrooo,ja idem da kazem Brunu.

Brisa je otrcala u sobu svog brata.

Mia:Idem da spremim dorucak.
Gonzalo(zarobi je izmedju svog tela i zida):Nema jednog poljupca za mene?
Mia(dajuci mu jedan poljubac na brzinu):Posluzen ljubavi.
Gonzalo:To nije poljubac.(strastveno je poljubi):Ovo je poljubac.
Mia(milujuci mu obraz):Obuci se,inace cemo zakasniti.

Zivo su doruckovali,planirajuci sta ce da rade u tok dana.
Zvuk telefona je odjeknuo trpezarijom i Mia se javila.

Mia:Halo?...Ah,Zdravo Miguele...

Njene oci su se fokusirale na njenog sina koji je brzo odmahnuo glavom jeduci svoje zitarice.

Mia:Bruno se kupa...Ok,dacu ti je.

Brisa je potrcala do telefona da bi razgovarala sa svojim tatom.

Mia:Trebao si da se javis.
Bruno:Zasto?Ti si me naucila da ne treba da lazem i da budem lazljivac.Reci da zelim da razgovaram sa njim bila bi najveca laz na svetu,a razgovarati sa njim kao da je sve u redu,bilo bi jos gore.

Bruno se vratio svom dorucku,dok su se Mia i Gonzalo zabrinuto gledali.

U kuci Bustamanteovih...

Zavrsili su dorucak.

Dok je Mabel pomagala Elviri u kuhinji,Martin i Nico su igrali karte.Na jednoj fotelji,najstarija sestra Bustamante zivo je razgovarala sa svojim "drugom" Alejandrom,dok je na drugoj fotelji sedeo Matias koji je sa zeljom pio iz svoje flasice.

Dani je planirala rucak sa svojim prijateljima,pod budnim okom svog brata.

Martin(masuci):Halo?Zemlja zove Nicolasa.Tvoj je red u igri sine.
Nico(reagujuci):Ivini,bio sam...
Martin:Slusao si razgovor svoje setre.Ti si jedan rendzer.
Nico:A sta zelis?To dete je po ceo dan pored moje sestre.(ironicno):Prijatelji?Molim te,taj decak zeli da joj bude vise od prijatelja.

Martin je pustio jedan smesak na komentar svog unuka.

Nico:Ti mi se to smejes?
Martin:Naravno da ne sampione.

Zvuk zvona na vratima je prekinuo razgovor.Mabel je bila zaduzena za otvaranje vrata.

Gonzalo i Bruno su usli u kucu trazeci dvojicu brace Bustamante.

Gonzalo:Imate li sve spremno?
Nico(uzima jedan ranac):Da,uzmi.

Rekavsi to izasao je na terasu sa svojim necakom Brunom.

Mabel i Gonzalo su se nasmejali na tu akciju.

Gonzalo:Mislim da sam ja njegov nosac prtljaga.
Mabel:Dobro ih cuvaj.
Gonzalo(uzima Matija):Naravno.(priblizi se Dani):Dani,Mia ti je poslala ovo.(predaje joj kovertu).
Dani:Sta je to?
Gonzalo:Pojma nemam.Dobro,mi sad idemo,inace su ova deca spremna da odu bez mene.

Gonzalo i Matias su napustili kucu zajedno sa Nicom i Brunom,dok je Dani otrcala u sobu da otvori kovertu.

Capitulo 140

Lezeci na svom krevetu pocela je da cita redove tog pisma:

Zdravo princezo:

Kako si?Nadam se da si pratila moj savet:malo senke na oci i sjaj na usnama.Imas 13 godina i ne zelim da me tvoj brat od 7 godina mrzi sto te poducavam tome.Osim toga,seti se da decaci preferiraju prirodnost.Sigurna sam da je danas taj dan.Opusti se i budi smirena sto je vise moguce,seti se sta smo juce razgovarale sa tetkom Lujan:stvari ce se dogoditi u trenutku kad bude vreme za to.Jos ne mogu da verujem da si na korak od toga da imas prvog decka,cini mi se da je juce bilo kad si pravila grimase sto se rodio Bruno.Ok,ok,ne zelim da se raznezim i da mi se smejes,zato je bolje da ti pozelim srecu.

Vidimo se veceras.

Volim te.

Mia.

Nervozno se nasmesila.Proslo je tri dana od kako su joj Luz i Luna i rekle kako ce se Ale izjasniti na rucku u nedelju.Njeno srce je brzo lupalo,secajuci se momenata koje je podelila sa Aleom u pretekle 4 godine.Izmedju njih je uvek postojala posebna veza,i on je bio na njenoj strani u najtezim trenucima u njenom zivotu.

Njene oci su se ispunile suzama kad se setila sta se desilo pre dve ipo godine.Pogledala je na desno,i posmatrala fotografiju svojih roditelja,osecajuci kako suze pocinju da klize niz njeno lice.Toliko su joj bili potrebni njeni roditelji...oni su bili njen svet,njen model koji je sledila.Oni su joj uvek pruzali bezuslovnu ljubav,neznost i neuporedivu zastitu.

Zagrlila je fotografiju,guseci se u suzama,pokusavajuci da zamisli da li ce jednog dana moci da prevazidje taj bol.

Probudio se rano,i kao svake nedelje pratio je Hildu u kupovini neophodnih stvari i da podigne novac u banci.Svaki put kad bi neko bacio na Hildu poprek pogled,Pablo je bio zaduzen da ga opomene pogledom i da spreci bilo kakav komentar.To je bio jos jedan od mnogobrojnih razloga sto ga je Hilda zavolela kao rodjenog sina.

Stigli su u malu kucu gde je Carlos pregledao devojku.

Pablo:Kako je?
Carlos:Isto kao i u protekle dve godine.Pablo,rekao sam ti milion puta,ova devojka pati,bolje bi bilo da...
Pablo(besno):Ni ne spominji to.Ona ce biti dobro,mora da bude dobro.

Carlos je oborio pogled i uputio se u kuhinju kod svoje zene.
Pablo se priblizio devojci,zabrinut.

Pablo(milujuci joj obraz):Ko si?Moras da se probudis,molim te.Moram da znam ko si i ko sam ja.

Nije znao zasto,ali sama ideja da bi je mogao izgubiti cinila je da i on pozeli da umre.Nije znao u kom se to trenutku dogodilo,ali voleo je svim snagama,i nije mogao da dozvoli da je smrt zgrabi.

apitulo 141

Njen muz je upravo izasao sa njihovom unukom,otisli su u novu kucu Luz i Flavie.

Pripremala je rucak za sebe i muza,iskoristivsi odsustvo svojih troje unucica,kad je zvono na vratima prekinulo.Otvorila je vrata i bila zatecena tom pojavom ispred sebe.Impresivna figura Leona Bustamantea bila je ispred nje.

Njegovo lice je bilo izborano od proteklog vremena.Oci su mu bile prazne od godina koje su prosle...Njegov pogled je bio tuzan...Tuzan?Nikada tokom godina u kojim je znala Leona Bustamantea on nije bio tuzan.

Leon:Dobar dan Mabel.
Mabel(iznenadjena):Leone,sta ti radis ovde?
Leon:Moram da razgovaram sa tobom.

Dok su neki njeni prijatelji uzivali u bazenu,drugi su jeli hamburgere koje je Giovanni pripremao(on je vec postao Flaviin decko).

Sedeci na jednoj od stolica,najstarija sestra Bustamante je uzivala u suncu,kad je neko veoma poseban seo pored nje.

Ale:Zdravo.
Dani:Zdravo.
Ale:Kako se provodis?
Dani:Odlicno,a ti?
Ale:Veoma dobro.Nije moglo biti bolje,zato sto sam sa tobom.
Dani:Stvarno?
Ale:Svakako(uzima je za ruke):Dani ja...Ja te mnogo volim,i ti to znas.Ti si najlepsa devojka koju sam upoznao u svom zivotu.Tako si jaka,plemenita,hrabra i cinis da se osecam tako dobro kad smo zajedno da...Pitao sam se,ako bi ti htela...
Dani(nervozno):Ako bi htela?
Ale:Hoces li da budes moja devojka?

Dani ga je posmatrala,nervozna i odmah je pocela da grize svoju usnu kao sto je njena mama imala obicaj da cini.Iako je znala da se to moze desiti,nije bilo isto slusati to sa njegovih usana.

Ale:Sta kazes Dani?Hoces?

Capitulo 142

Jos nije mogao da poveruje,ali bila je istina.Diegova smrt bila je porazavajuca cak i za Leona Bustamantea,koji se nije stideo da pokaze svoj bol.

Proslo je vise od sat vremena kako mu je pricala kako su se stvari desile,dok je Martin odlucio da se povuce u svoju sobu da bi ih ostavio nasamo.Uostalom,Leon je bio Diegov otac i imao je pravo da zna sta se desilo.

Vreme razgovora je bilo bolno za oboje.Setiti se smrti svog sina nije bilo lako ni za jedno od njih dvoje.Srecom,Leon je polako odlucio da promeni temu.

Leon:Pricaj mi o njihovoj deci,molim te.

Mabel se slabasno nasmejala.Njeni unuci su joj ispunjavali dane.Imajuci ih blizu,osecala je da je jedan deo Diega sa njom.

Mabel:Moji unuci su jedna ljubav.

Ustala je na noge,pracena budnim Leonovim pogledom,i uzela je neke ramove koji su bili na komodi.Zatim se vratila i sela pored njega.

Uzeo je jedan od ramova,gde je Leon mogao videti lik svoje jedine unuke.Njene oci su bile iste kao Diegove,ali njen pogled je odrazavao Robertu.Mnogo je licela na oboje.

Mabel:To je Daniela.Ima 13 godina.
Leon(milujuci lik svoje unuke):Prelepa je.
Mabel:Da.Lici dosta na Robertu,ali ima Diegove oci i nos.Ali je nasledila karakter svoje mame.Ona je veoma posebna devojcica.
Leon(nostalgicno):Mora da je Diego bio veoma ponosan na nju.
Mabel:Itekako.Daniela je bila nesto najvrednije na svetu za Diega,cak i pre nego sto je saznao da mu je cerka.
Leon:Sta kazes?
Mabel:To je duga prica.Jedino vazno i sto nikad necu zaboraviti je dan kad je Diego saznao da Daniela ima njegovu krv.

Mabel mu je dala drugu fotografiju,koju je Leon zapanjeno posmatrao.Bilo je to kao da je pred ocima imao sliku svog sina kad je bio mali.

Mabel:To je Nicolas.Ima 7 godina i nemas pojma koji je nestasko taj decak.
Leon(ozareno):Isti je Diego.
Mabel:Neverovatan je.Cekaj da vidis Matiasa(daje mu drugu fotografiju).

Leon je posmatrao ozareno.Mnogo je liceo na Diega,osim tih plavih ociju.

Leon:Ima plave oci?
Mabel:Da.Nasledio je Martinove oci.
Leon:Mabel ja...Potrebno mi je...Potrebno mi je da ih vidim.Molim te,dozvoli mi da vidim moje unucice.

Mabel ga je posmatrala malo nesigurno.Ta odluka nije zavisila samo od nje vec su sa tim morali da se sloze i Alma i Martin.

Capitulo 143

Dok je Mia uzivala na suncu,Gonzalo se igrao pored bazena sa Matiasom i Brisom.

Dvoje plave dece su bila nestasna,detaljno analizirajuci situaciju.

Nico:Hajde Bruno,lako je.
Bruno:Ne znam Nico.
Nico:Hajde bice zabavno.Osim toga,cokoladnom je vruce kao meni i tebi,nije pravedno da on ne pliva.Zar ne mislis?
Bruno:Da,ali...
Nico:Hajde,bice sve u redu.Niko nece znati da smo to bili mi.
Bruno:A ako nas otkriju?
Nico:Ako nas otkriju,svalicemo krivicu na Matija,on jos ne ume da prica pa nece moci da se odbrani .Molim te Bruno.
Bruno:U redu,hajdemo.

U medjuvremenu...

Ale je zakovao pogled na njenim ocima,cineci da drhti od glave do pete,dok se smeskala.

Dani:Da.Hocu da budem tvoja devojka.

U jednom skoku,Ale se nasao pored nje,uzbudjen.

Ale:Stvarno hoces?
Dani:Da.

Ale je zagrlio,uzbudjen i nervozan istovremeno.Njihove oci su se susrele.

Ale:Dani?
Dani:Sta?
Ale:Mogu...Mogu li da te poljubim?
Dani:Da.

Polako joj se priblizio,ostavljajuci nervozu po strani i dopustajuci da ga obuzme magija prve ljubavi.Njihove usne su se nezno spojile,deleci taj tako poseban trenutak,sladak i nevin:njihov prvi poljubac.

Gonzalo i Brisa su otisli po osvezenje,dok su se Mia i Matias igrali na suncu.Mia je pazljivo posmatrala svoja dva starija andjela,koji su se igrali blizu vode.

Jedan trenutak...Samo na jedan trenutak ih je ispustila iz vida,i povici nekih gospodja koje su bile u vodi,protutnjale su kroz ceo Meksiko.

Mia se odmah uznemirila,pomislivsi da se mozda Bruno ili Nico dave,ali odmah ih je uocila na obali,a u vodi se igrao...

Mati(uzbudjeno):Cokoladi!!!

Vec 10 minuta je proslo kako su je njena mama i Giovanni uveli u biblioteku,lisivsi je zabave i pvog zabavljanja njene najbolje drugarice.I sto je bilo najgore nijedno od njih dvoje nije izgovaralo ni rec.

Luz:Daj recite mi sta se desava.
Flavia:Ovaj,nije lako.
Luz:Vec 10 minuta setate ovuda.
Giovanni:Ne znam kako da pocnemo.
Luz(krece prema vratima):Onda cete mi kasnije reci.
Giovanni(nervozno):Ne.Ako ti ne kazem sad,necu nikad.
Flavia:Naravno da hoces.
Giovanni:Ali nervozan sam.
Luz:Hajde Giovis,reci sta je.
Giovanni:Zelim da ti trazim nesto veoma vazno.
Luz:Yyyyyyyy koja misterija!
Giovanni:Ovaj ja...Hteo sam da ti trazim...
Luz:Novca nemam eh.
Flavia:Luz ne budi takva.
Luz:Ok,izvini.
Giovanni:Hteo sam da ti trazim...ruku tvoje mame.
Luz:Sta? Shocked
Giovanni:Hocu...Hocu da ozenim tvoju mamu.

Capitulo 144

Dok su Brisa i Mati mazili cokoladnog,osoblje kupalista je pokusavalo da smiri gospodje koje su se zalile,i koje su bile uzasnute prisustvom steneta.

Nico i Bruno su tuzno posmatrali Miu i Gonzala,koji su nasamo razgovarali na nekoliko metara od njih.

Mia:Kako nisi video?
Gonzalo:Kunem ti se da ne znam.Nico mi je dao ranac i...(zamisljeno):I trceci izasao pracen Brunom.
Mia:Sigurno su ga ubacili napolju.
Gonzalo:Sta cemo da uradimo?

Mia se priblizila svom sinu i necaku,veoma ozbiljna.

Mia:Pa decaci,zelim objasnjenje,odmah.
Bruno:Ja...
Nico:Bruno nema nista sa ovim.To je bila moja ideja.
Mia:Bruno te pokrivao,osim toga igrao se sa tobom i Cokoladnim pored bazena.
Bruno:Ali Cokoladni je sam upao.
Mia:Bruno Arango,porasce ti nos kao Pinokiju.Ali da pretpostavimo da vam verujem da je Cokoladni sam upao,ali kako je dospeo do ovde?Necete mi reci da je isao metroom,zar ne?

Obojica su istovremeno dmahnula glavom.

Mia:Odlicno,slusam vas.
Nico:Doneli smo ga u mom rancu.
Gonzalo:U onom koji si dao meni?
Nico:Ne.U jednom koji je bio napolju.
Mia:A zasto ste ga doneli?Vec sam vam rekla da to ne radite.
Nico:Ovaj...(jecajuci):Ja sam zeleo da se igram sa njim.
Mia(popusti pred svojim necakom):Ay,ne placi bebe.
Nico:Ti si sada ljuta na mene.
Mia(grleci ga):Naravno da nisam ljubavi moja.
Bruno:Nisi ljuta na nas?
Mia:Mmmm,nisam zivote moj,iako ste stvarno lose postupili sto ste doneli Cokoladnog u rancu.
Bruno:On je tako mali.
Nico:I sigurno mu je bilo vreoma vruce od nas.
Brisa:Ne ljuti se mami(milujuci stene):Vidi mu lice.

Mia je pogledala svoju cerku,a zatim usmerila pogled na malo kucence boje cokolade koje je lezalo na podu pored njene cerke i njenog mladjeg necaka.

Capitulo 145

Petak popodne...

Nakon sto je ostavila dvoje starijih unucica u skoli,sa Matiasom se uputia u kucu Alme Rey.

Za vise od dva sata razgovora blizila se mogucnost da Leon Bustamante upozna svoje unucice.Iako su obe bile zabrinute zbog te ideje,znale su da Leon ima pravo da uziva u drustvu svojih unucica.Osim toga,pravda ga je osudila sa 15 godina zatvora,i one nisu imale prava da raspravljaju o njegovim greskama.

Alma je prihvatila,mogla je da oseti Leonov bol zbog gubitka Diega,i njega moze da ublazi prisustvo njegovih unucica.

Odlucile su da novost unucicima saopste zajedno,tako da je Alma otisla po decu u skolu,a Mabel je ostala da se pobrine oko rucka i Matiasa.

Dok se igrala sa svojim najmladjim unukom u basti,neko veoma neprijatan im se priblizio.

Anahi:Zdravo Mabel.
Mabel(suvo):Zdravo.
Anahi:Kako si?
Mabel:Dobro.
Anahi:A deca.
Mabel(kratko):U skoli su.
Anahi:Mislila sam kako su deca.
Mabel:Odlicno.
Anahi:Drago mi je.Toliko su propatili,jadnicci.Sigurno im je tesko sto odrastaju bez roditelja.

Mabel je prostrelila ubilackim pogledom,a zatim svoju paznju usmerila na svog malog unuka koji je nezno gurkao.

Anahi:Ono sto se desilo sa Robertom i Diegom je velika tragedija.Bili su tako mladi.Osim toga,bili su savrsen par,videlo se da se vole do ludosti.

Mabel(besno):Molim te,ne budi toliko sarkasticna.
Anahi(iznenadjeno):Oprosti?
Mabel:Ne izigrivaj mi neko nevinasce.Ja savrseno dobro znam da si pokusala da zavedes Diega,pa si mu cak rekla i da ga volis.On sam mi je rekao.
Dani(zatecena):Sta?
Mabel:Dani

Dani se besno priblizila Anahi.

Dani:Ti si jedna pokvarena ku*ka.Kako si se usudila da to kazes mom tati?
Mabel:Dani,smiri se.
Dani(besno):Ne zelim da te vidim nikad vise u mom zivotu.
Anahi(izazivacki):To ce biti tesko,posto je ovo i moja kuca takodje.
Dani:Tvoja kuca?Ti si jedan uzurpator.I ako moram da te vidjam ovde,nije bitno,izdrzacu.Ali ne zelim da te vidim u mojoj kuci,jer ako to ucinis,izvuci cu te za kosu odande.

Ljuta i placuci od besa,otisla je na sprat,da bi sakrila svoj bes od baka Alme.

Mabel se priblizila Anahi,uznemirena i izazivacki.

Mabel:Zamolicu te da se ne vracas u ovu kucu.
Anahi:Ali zasto?
Mabel:Zato sto je to kuca mojih unucica,i moja unuka vec zna kakav si tip osobe.
Anahi(jecajuci):Mabel,ti znas da...
Mabel:Mene ne zanimaju tvoja objasnjenja.Samo te molim da se vise ne vracas u nasu kucu,lili ces me primorati da kazem Almi razlog zbog kog te moja unuka ne zeli ovde.

Anahi se ukocila.Morala je da nadje nacin da udalji Almu od te proklete devojcice i Mabel.

Capitulo 146

Osvanula je suncana subota,savrsena za setnju po zooloskom vrtu.

Stigao je kuci na vreme.Bio je nervozan kao decak kojem ce upravo odrzati predavanje.

Vrata su se otvorila i ispred njega se nasla figura njegove bivse zene,koja mu je uputila osmeh.

Mabel:Smiri se Leone,oni su deca,a ne besni psi.
Leon:Imaju 13,7 i 2 godine i nikad u zivotu nisu culi za mene.Ili jos gore,ono malo sto su culi je dovoljno da me mrze .
Mabel:Oni su deca.I na srecu ne poznaju znacenje te reci.Osim toga ti si im deda.
Leon:Da,ali...

Njegove reci su se prekinule kad ih je video zajedno u podnozju stepenista.

Dani ga je posmatrala,analizirajuci,otkrivajuci.Nico ga je nesigurno gledao,zeleo je da glumi,ali bi bilo zastrasujuce da odbije nekog ko ima njegovu krv.Matias mu se mirno smeskao,cvrsto stezuci ruku svoje sestre da bi osetio zastitu.

Mabel:Deco,ovo je vas deda Leon.
Leon:Zdravo deco,kako ste?
Dani(ne pomerajuci se):Dobro,vi?
Leon:Dobro,ali nemoj da mi persiras,ja sam ti deda.
Dani(nasmeja se):Istina.
Mabel:Sta?Necete poljubiti svog dedu?
Leon:Pusti ih Mabel.Sve u svoje...

Njegove reci su bile prekinute emocijom koja ga je obuzela,kad je osetio ruke svog najmladjeg unuka kako grle njegove noge i naziva ga dedom.

Brzo ga je uzeo u ruke i poljubio u obraz.

Leon:Zdravo bebe.(zbunivsi se):Ti mora da si Nico.
Mati(odmahujuci glavom):Ne.
Nico(stidljivo mu se priblizi):Ja sam Nico.
Leon(zagrli ga i uze ga takodje):Znam zivote moj,to je bila sala.

Dani im se nezno priblizila.

Dani:A gde cemo da idemo?
Leon:U zooloski vrt,ali ako ti se ne svidja...
Dani(osmehnu se):Odusevljava me zooloski vrt.

Veoma daleko odatle...

Proslo je vec nekoliko dana kako je Hilda bila bolesna od gripa,pa je Carlos odlucio posle toliko godina,da se vrati u selo u pratnji Pabla da kupi hranu.

Otisli su rano da bi izbegli da sretnu mnogo ljudi.

Hilda je odmarala u svojoj sobi,citajuci neki ljubavni roman,kad joj je cudan zvuk privukao paznju.Licelo je na jecanje.Bilo sta da je bilo,culo se veoma blizu...iz njene kuce.

Prepala se od pomisli da je neka zivotinja mogla da udje,i pomislila je na devojku koja je bila u susednoj sobi,odlucila je da udari zivotinju.

Jos vise se iznenadila kad je otkrila od cega dopiru zvuci.Brzo joj se prriblizila,nezno joj milujuci glavu.

Hilda:Smiri se,ne placi.
*****:Moja ljubav...Moja ljubav... Sad
Hilda:Smiri se,sve ce biti u redu.Budis se.
*****(neutesno placuci):Moja ljubavi,gde si?
Hilda:Smiri se draga,budis se,pogledaj me molim te.

Ne prestajuci da place,usmerila je pogled na tu zenu.Bila je uplasena,zbunjena,uznemirena.Osecala je vrtoglavicu,osecala je da je sama i nezasticena.

*****:Gde sam?
Hilda:U mojoj kuci si,imala si nesrecu(osmehujuci se):ali si dobro.
*****(ponovo se uznemirivsi):Diego,gde je Diego? Sad
Hilda:Ko?
Roberta:Diego,gde si?(neutesno placuci):Gde si bebe? Sad

Hilda je pokusavala da je smiri.devojka je bila stvarno uznemirena.Nakon toliko vremena u komi,normalno je sto tako reaguje,i nakon te strasne nesrece u kojoj je mozda izgubila nekog clana porodice...

Capitulo 147

Usli su natovareni kesama,kad ih je Hilda susrela.

Hilda:Dobro je da ste se vratili!
Carlos:Nesto se dogodilo?
Hilda:Devojka se probudila.
Pablo:Sta? Shocked

Dok su njene skolske kolege bile koncentrisane na predstojeci vikend,Dani se usredsredila na novi test iz knjizevnosti,kad je nastavnica usla u ucionicu.

Nastavnica:Dobar dan deco.
Svi:Dobar dan nastavnice.
Nastavnica:Upravo sam prepravila vase kompozicije za bozicnu sezonu,i vecina je bila dobra.Luz,mozes li da ih podelis?
Luz(uzimajuci listove):Svakako nastavnice.

Dok je Luz delila kompozicije,nastavnica je nastavila da govori.

Nastavnica:Naravno,ne vracam vam beleske zbog sadrzaja.U ovom slucaju,zelim da procenite njen gramaticki izraz.Samo zelim da vam kazem da obratite paznju na deo oznacen markerom zbog predstojeceg ispita.

Luz je zavrsila sa deljenjem radova i vratila se na svoje mesto.

Dani:Nastavnice,ja nisam dobila svoj rad.
Nastavnica:Znam Dani.Zelim jednu konsultaciju sa tobom kad se zavrsi cas.
Dani(obori pogled):U redu.

Cas je glatko protekao.Kad je dosao njegov kraj...


Nastavnica:Dani,ostani na minut molim te.

Njeni drugari su napustili ucionicu i ona se priblizila nastavnici.

Nastavnica:Znas zasto sam te pozvala da ostanes,zar ne?
Dani:Pretpostavljam.
Nastavnica:Dani,ti si briljantna ucenica.Zasto si napisala takav rad?
Dani:Zato sto me ne zanimaju zabave.
Nastavnica:Ali sta to govoris?Kako jedna devojcica tvojih godina moze da ne voli zabave?
Dani(ranjivo):M
eni se ne svidjaju,ja ih mrzim.Da je do mene,izbrisala bi ih sa prokletog sveta.
Nastavnica:Daniela,ne govori tako.
Dani:To je istina,tako ja mislim.I nikome ne moze da smeta sto ja tako mislim.
Nastavnica:Imas pravo.Ali je tuzno da jedna devojcica tvojih godina,tako govori,pred ove predstojece,posebne dane.

Dani je oborila pogled,tuzna.

Nastavnica(predaje joj rad):Idi na odmor.

Dani je napustila ucionicu,tuzna,ostavljajuci svoju nastavnicu,ekstremno zabrinutom.

Neutesno je plakala.Bila je uznemirena,prestrasena i frustrirana zato sto njene noge nisu odgovarale nakon tako dugog vremena u komi.

Carlos joj se priblizio pokusavajuci da je smiri.

Carlos:Smiri se draga,dopusti mi da ti izmerim pritisak.
Roberta:Ne!!!Ja hocu Diega,recite mi da je dobro,molim vas Sad
Carlos:Ko je Diego?
Roberta:Moj muz.Recite mi da je dobro,preklinjem vas.

Pablo je usao u sobu,znatizeljno je posmatrajuci.

Pazljivo je posmatrao,video je da ima najlepsi pogled na celom svetu.Nije uspeo da reaguje kad su ga njene ruke zagrlile.Zarila mu je glavu u grudi,neutesno placuci.Njihove oci su se susrele...Isto kao i njihove usne...

Roberta(nezno ga milujuci):Ljubavi moja,dobro si...Znala sam da si dobro....Da ti se nesto dogodilo ja bi Sad ...
Diego(mijuje joj obraz):Smiri se,ne placi.
Roberta(pazljivije ga posmatra):Diego,zasto me tako gledas?Sta ti se desava?
Diego:Ja...
Carlos:Izgubio je pamcenje.
Roberta(udalji se od Diega,zatecena):Sta?Ti ne znas ko sam? Sad

Capitulo 148

Njene oci su bile prazne,u njima su se stvarale suze ocajanja.

Diego je ponovo osetio onaj osecaj uznemirenosti kad je video u tom stadijumu i priblizio joj se.

Diego:Ne placi.
Roberta:Sta tebe briga ako ja placem?Kad ti ni ne znas ko sam.

Uznemirena uputila se ka izlazu.Diego je odluzio da je prati,ali ga je Hilda sprecila.

Hilda:Pusti mene.

Hilda je izasla da potrazi Robertu.

Diego je pao na jednu stolicu,uznemiren.

Carlos:Smiri se sine,mnogo je nervozna posto se upravo probudila.U soku je,a osim toga saznala je da je se ti ne secas.

Diego:Ali ne mogu da je gledam da place,ocajan sam.Osecam nesto sto me gusi iznutra i ne da mi da disem.
Carlos:Vec sam ti rekao jednom i ponovicu ti:to je ljubav.
Diego:Sta ti mislis?
Carlos:Ona je tvoja zena,to nije cudno.
Diego:Ali ako sam izgubio pamcenje...
Carlos:Ono sto je tvoj um zaboravio,ne znaci da je srce ucinilo isto.

Diego ga je posmatrao zamisljeno,pokusavajuci da sredi svoje misli.

Pazljivo je posmatrala u potpunoj tisini.Roberta je neutesno plakala,obrglivsi svoje noge.Osecala se samom,nezasticenom,napustenom i prestrasenom.Osetila je da joj noge otkazuju i bolelo je celo telo.

Hilda(milujuci je po glavi):Moras da se smiris kceri,upravo si se probudila i nesto moze da ti naskodi.
Roberta:Ne mogu.Kunem se da pokusavam,ali ne mogu.
Hilda(grleci je):Smiri se draga.Upravo si se probudila,videces da ce sve biti u redu.Sad ces moci da se vratis svojoj porodici.

Njeno srce je pocelo snazno da lupa kad se setila svoje porodice,posebno te tri osobe koje su davale smisao njenom zivotu.

Roberta:Moja porodica...Jesam li provela mnogo dana bez svesti?

Hilda se ukocila.Znala je da nije bilo vreme da joj kaze da je provela 3 godine mrtva u zivotu.

Hilda:Nekoliko kceri,hajde,idemo.Potrebno je da te Carlos pregleda.

Roberta se nasmejala i dala joj ruku.Zelela je da se dobro ponasa,i da bude zdrava i jaka da bi se vratila svojoj deci.

Capitulo 149

Bila je srecna.Uprkos onome sto se desilo sa nastavnicom,nista nije moglo da je uznemiri,zato sto ce po prvi put,njen deda sa tatine strane doci po nju u skolu.Bila je iznenadjujuca hemija koja se stvorila izmedju njih dvoje od prvog puta kad su se videli.

Daniela je bila jedna neverovatna devojcica.Snazna,sigurna,odlucna,inteligentna.Obozavao je,osecao je ogromnu naklonost prema njoj.Njegovo srce se razigralo kad se susreo sa osmehom svoje jedine unuke ispred sebe.

Dani:Zdravo deko.
Leon:Zdravo ljubavi.Spremna da idemo na rucak?
Dani:Spremna.

U medjuvremenu...

Alma i Mabel su usle u kancelariju.Nastavnica je sazvala jedan hitan sastanak da bi im pokazala rad njihove unuke,koji je uticao na obe.

Alma(jecajuci):Jadna moja devojcica.Ne mogu da verujem da toliko pati.
Nastavnica:Ja mislim da bi bilo idealno povratiti joj srecu za te praznike.
Mabel:Ali kako?Nikad nece biti ista bez svojih roditelja.
Nastavnica:Ne znam.Mozda da uradite nesto sto mnogo zeli,nesto u cemu ce uzivati ili sto ce je podsetiti na njene roditelje.

Obe su se posmatrale u tisini.Morale su da pitaju osobu koja je najbolje poznavala njihovu unuku na celom svetu:Miu.

Stigli su na mesto koje je Dani posetila mnogo puta.Leon je bolno posmatrao grobove,u potpunoj tisini,vracajuci se u proslost,secajuci se svog zla koje je naneo dusama koje su bile ispred njega i koje su mu poklonile tri predivna unuceta.

Dani je spustila nekoliko svetova na oba groba.

Leon:Hvala sto si posla samnom.
Dani:Nije to nista.Mene odusevljava da budem sa njima.
Leon(brisuci suze,pokusava da bude jak):Koliko dugo dolazis?
Dani:Uvek to radim.I ne moras da se pravis da si jak predamnom.
Leon(slabo se nasmeja):Ti si veoma pametna devojcica.
Dani:Moj tata mi je uvek to govorio.
Leon:Mnogo ti nedostaju,zar ne?
Dani:Da.Mogu da ti kazem jednu tajnu,a da mi se ne smejes?
Leon:Naravno.
Dani:Ja ih jos uvek cekam.Ponekad osecam da ce se vratiti.Mora da je zbog onoga sto se desilo sa mamom.
Leon:Sta se desilo sa tvojom mamom?

Dani je ispricala svom dedi sve sto se desil osa njenom mamom i Javierom.Leon je iznenadjeno slusao,pun ljutnje prema tom tipu kog je nekad smatrao svojim sinom,a koji je toliko bola naneo njegovom sinu i unuci.

U medjuvremenu...

Nije mogla da sakrije suze kad je cula sta je njena necaka napisala.

Alma i mabel su uspele da je smire i da je zamole za pomoc da oraspoloze svoju necaku.

Mia:Imam ideju!!!Malo je luda,jedna od onih koje bi mogle da padnu na pamet samo Roberti,ali je savrsena.Samo ce nam trebati saradnja od Tea i Lujan.
Mabel:Za sta?
Mia:Videcete.

ee ja moram da idem nastavak cu kopirati veceras.....soryte......

kao sto sam obecala ewo nastavak.......

Capitulo 150

Probudila se malo zbunjeno.Nakon sto je pregeldao Carlos joj je dao jednu tabletu,da bi malo odspavala.Morala je da se odmori.Bila je nervozna i izuzetno uznemirena.

Carlos:Kako se osecas?
Roberta:Bolje,hvala.
Carlos:Jesi li gladna?
Roberta:Ne.Zelim malo da prosetam.Moram da udahnem vazduh.
Carlos:Kceri,u dzungli si,opasno je da sama setas.Mozes da se izgubis i neka zivotinja moze da te napadne.Diego ce te pratiti.

Diego i Roberta su posmatrali Carlosa,iznenadjeni.

Carlos:Ne gledajte me tako.Nisam neki ludi starac.Diego,Roberta mora da proseta i ti ces je pratiti.
Diego:U redu(Roberti):Idemo?

Roberta mu nije odgovorila.Ogranicila se samo na hodanje prema izlazu,poklonivsi jedan osmeh Hildi.Diego je uzdahnuo,reziginiran,hodajuci za njom.

Carlos(sa razumevanjem):Imaj strpljenja i seti se o cemu smo razgovarali.

Diego je klimnuo u tisini i izasao za njom.

Hilda:Oni cine lep par.
Carlos:Da.Samo se nadam da se ocvaj decko reagovati uskoro.
Hilda:Ja se samo nadam da se Roberta nece promeniti kad sazna istinu.
Carlos:O cemu govoris?
Hilda:Pitala me je koliko je dana vec ovde.Nema predstavu o vremenu,ni ne zamislja da je proslo 3 godine.
Carlos:Nadam se da joj Diego nece reci,voleo bih da budem u blizini kad se to desi.

Nazad u Mexico...

Nakon sto je je ispratila Leona na vrata,usla je usvoju kucu.

Iznenadila se kad je videla celu svoju porodicu na okupu u salonu.

Dani(iznenadjeno):Zdravo.
Mia:Zdravo princezo.
Dani:Nesto se desilo?
Teo:Naravno da ne necako.Kako si se provela sa dedom?
Dani:Odlicno.A deca?
Lujan:Nico i Bruno su u vrtu sa Cokoladnim,Brisa i Camila su u sobi za igranje.
Dani:A sta svi radite ovde?nije da m ise ne svidja,bas naprotiv,ali nikad niste svi kod kuce petkom popodne.
Franco:Danas nije dan kao svaki drugi.
Dani:Nije?
Martin:Ne.
Mabel:Ljubavi moja,kad su tvoji roditelji umrli,tvoj deda i ja smo se preselili ovde,ali svi m ismo se zakleli da cemo uraditi inemoguce da vas zastitimo.Onog dana kas su tvoji roditelji umrli zakleli smo se da se necemo odmoriti dok vas ne vidimo srecne.
Dani:Znam bako.
Lujan:I ovde smo zato sto jedna nasa beba nije srecna.
Dani(spusta pogled,nervozna):Nije?
Teo(miluje joj obraz):Nije,i ti to znas.
Mia:Znas li sta je sledece nedelje?
Dani(obeshrabreno):Da,znam.
Lujan:Dobro,kako si ti vec velika i ne verujes u Deda Mraza,imamo jedan poklon za tebe(dajuci joj kovertu).

Dani je posmtrala svoje rodjake,a zatim otvorila kovertu.

Dani(zateceno):Nije moguce Shocked