{_contratoDEamor_}

Uspješan,poslovan čovjek.Trebala mu je mirna,ćutljiva žena.Ali ne da je voli,nego da osvijetli obraz pred svima.Da dokaže kako je divan suprug.Njeni roditelji su bili bogati,ali on je bio još više.Vidjeli su priliku da dobiju više i više...Pohlepa ih je povela..Ona nije mogla da im se suprostavi,ili nije znala?..Ali ON je izabrao NJU,ali izabrao je pogrešno,ili nije?Kako god,jedina stvar koju ni ON ni ONA nisu uzeli u obzir jeste LJUBAV...

Nekada..Jednostavno,moraš da uradiš nešto što ne želiš.Moraš da poslušaš nekoga iako to istinski ne možeš..Moraš da shvatiš da te osobe žele najbolje za tebe,ali takođe moraš da shvatiš da je to najbolje i za tebe...Postoji mogućnost da imaš sreće i da sve prođe u redu,ali postoji mogućnost da se sve još gore zakomplikuje...Danas se probudila tačnije ni spavala..Samo nekoliko sati do tog događaja...Upoznaće osbobu s kojom je već dogovoreno sve...Ali čak i kad je oženi,ona će opet znati da to nije najbolje za nju...Sišla je dole,njen otac i majka su doručkovali.Sjela je na svoje mjesto i ćutala.

Franco(čitajući novine):Sišla si?
Anahi:Jesam...
Sara:Kako si spavala srećo?
Anahi:Nikako!
Franco:Razmislila si o onome?
Anahi:Kojem?
Franco:Znaš ti dobro...
Anahi:Nemam šta da razmišljam..Ja se neću udati!
Franco:Sutra dolazi(spuštajući novine)
Anahi:Neka dođe!..
Sara:Anahi,srećo....Znaš da taj brak odgovara svima!
Anahi:Meni ne!
Franco:Udaćeš se i tačka!...Nećemo više o ovome...
Anahi je ustala i otišla.
Franco:Vrati se ovamo!...Da doručkuješ s nama...
Anahi:Nisam gladna!
Sara:Ali..
Franco:Rekla je da nije gladna!
Sara:Anahi,jel tvoja sestra još spava?
Anahi:Ne znam...
Franco:Jel kući?
Anahi:Mislim da je rano izišla..Ne znam!

Anahi je znala gdje je njena sestra,Maite!Nije izašla,tačnije nije se ni vratila.Maite je voljela da izlazi,mnogo.Ali Anahi nije imala ni pojma šta je ona radila,tj. S kim je izlazila.S druge strane,on je mirno spavao.Danas će upoznati nju,ništa novo.Nadao se da je lijepa,da bi mu mogli zaviditi...Moći će je imati kad god želi,a već ima nekoga drugog ko mu sve daje.Znao je da će ovim vjenčanjem sve biti bolje.Za njega,naravno.Ipak,suosjećao se s njom.Htio je da bude najbolji muž,a htio je i da ima i ljubavnicu u kojoj maksimalno uživa.Ustao je iz svoje fotelje i hodao je lijevo-desno po kancelariji.Bio je nervozan,iako je znao da se ženi bogatom,zgodnom djevojkom.Razmišljao je i o nekome drugome..I o tome kako će ta osoba da prihvatio to...Bio je sam,roditelje je izgubio kad je ima 5 godina,sve su mu ostavili,bogat je!Ali je ipak jednu stvar uvjek želio-ljubav...Nadao se da će je jednog dana naći,ali ipak je više voli strast...Živio je za nju.

Maite:Alfonso!
Alfonso:Izvini,zamislio sam se...Otkud ti?
Maite:Došla sam da te posjetim!...Ono sinoć je bilo divno..(priđe mu)
Alfonso:Ti si bila božanstvena...(poljubi je)
Maite:O čemu si toliko razmišljao?
Alfonso:O mojoj budućoj ženi...
Maite:Kad se oženiš...Zapostavljaćeš me?
Alfonso:Naravno da ne!...Ona mi samo služi za publicitet..
Maite:A,znaš li ko je?
Alfonso:Ne znam kako se zove...
Maite:Preziva?
Alfonso:Ni to..Iskreno briga me!...Ti si mi važnija...
Maite:Znam,ali...
Alfonso:Ššš...Prepusti se...(zavlači ruku pod njenu suknju)

Hodala je po svojoj sobi.Otvorila je ladicu,tu su bile slike.Njene i njegove.Anahino srce je voljelo nekoga drugoga.Sanjala je da će se udati za njega.Da će imati brdo djece...Da će si svaki dan govoriti ’Volim te’...Njena razmišljanja je prekinula njena majka..

Sara:Kćeri?
Anahi(brzo zatvori ladicu):Reci mama...
Sara:Zbog čega nećeš da se udaš?
Anahi(sjedajući na krevet):Nikad ga nisam vidjela!!
Sara:Zgodan je,šarmantan,lijep...Šta ti treba?
Anahi:Ljubav,ljubav mama!
Sara:Pobogu...Zavoljet ćeš ga...Ima sve,novac,izgled..
Anahi:Vama je sve u novcu,ne?
Sara:Nije,nego...
Anahi:Ja nisam glupa!..Shvatam ja vrlo dobro..Vas nije briga uopšte za mene!..Samo želite da imate više,više,više dođavola!!!!
Sara:Pretjeruješ!...
Anahi:Kako god...
Sara:Došla sam da ti kažem da je sutra u šest zabava!
Anahi:Kakva?
Sara:Zaručnička..Tvoja i Alfonsova...
Anahi:Alfonso?
Sara:Tvoj budući muž!
Anahi:Alfonso...

Ime je tako mnogo govorilo...Ali,ipak njeni roditelji su se zagledali u njegovo prezime...Sigurno je imao dobro prezime,čim jedva čekaju svadbu...Koja samo što nije zakucala na vrata...Biće to raskošno vjenčanje,bez sumnje...Sa 500 gostiju minimum...Ali jedino što neće biti divno tog dana je ON...Taj gad koji se ženi...Ne sigurno jer je voli,jer nikad je nije vidio...Nego jer GAD!!!

Sara:Krasno ime..Zar ne misliš?
Anahi:Sutra ću ga upoznati?
Sara:Da,mora da jedva čekaš...
Anahi:Ne,baš...
Sara:Hoćeš da ti pričam o njemu?
Anahi:Ne moraš..Kako se preziva?
Sara:Herrera.Alfonso Herrera...
Anahi:Odoh kod Dulce...
Sara:Dobro...Reci i njoj da je pozvana na zabavu...
Anahi:Dulce će doći bilo kako bilo...Najbolja mi je prijateljica...
Sara:Naravno..A za nas je dobro da dođu i njeni!
Anahi:Ne mogu više da te slušam..
Sara:Ideš?
Anahi:Da,odoh...
Sara:Jel Maite još spava?
Anahi:Aman,nemam pojma gdje je!(obuče jaknu i izađe)
Sara:Gdje li je ta mala?

Opet je bio sam.Završio je s njom..Nije ni slutio u kakvoj je vezi ona s onom koja će uskoro dijeliti postelju.Opet je razmišljao o cijeloj situaciji...Telefon je zvonio,zvonio...Nije se javljao..Jer je znao da će se sekretarica javiti..Kao što je uvjek i radila...To je njen posao...

Lupe:Gospodine zove vas Franco Giovanna...
Alfonso:Dobro,spoji ga...
Franco:Halo?Alfonso?
Alfonso:Dobar dan g.Franco..Kako ste?
Franco:Gospodine?Pa bićeš dio porodice...
Alfonso:Okey...Franco?
Franco:Tako je bolje..
Alfonso:Trebali...Trebao si nešto?
Franco:Sutra organizujemo zabavu povodom zaruka...
Alfonso:Ah,da..Pa super!..Jedva čekam..
Franco:Jel’ da?...U šest je.
Alfonso:Tu sam,ne brinite..Jedva čekam da upoznam vašu kćerku..
Franco:Vjeruj i ona je uzbuđena...
Alfonso:Onda se vidimo?
Franco:Naravno!...Prijatan ostatak dana..(prekinu)
Alfonso:Da,kako god...
Christian:S kim si razgovarao?
Alfonso:S ocem moje buduće supruge...
Christian:Ženiš se?
Alfonso:Da...Otkud ti ovde?
Christian:Ona se udaje!...I što je najgore,ne voli ga...

Alfonso:Daj oladi’…Pa šta?Nađeš drugu I sve OK!Ne?
Christian:Nisam kao ti I tvoj brat!
Alfonso:Izvini,molim te moj brat je srećno oženjen…
Christian:Da,zaboravim ponekad…Kako mu je ženica?
Alfonso:Dulce?Ma ona je savršeno…
Christian:Ženiš se?
Alfonso:Da,tako je…
Christian:Da modna ikona zasija…
Alfonso:Nemam inspiracije u poslednje vrijeme…Svaka haljina mi je ista…Ajde pričaj o toj svojoj…
Christian:Najdivnije stvorenje na svijetu…Ima plavu dugu kosu,oči anđela..Kad hoda jednostavno ne možeš prestajati da gledaš u nju….A kad ti se osmjehne…Osjetiš nejdivnije osjećanje u sebi…
Alfonso:Divno,divno…!Za koga se udaje?
Christian:Ne znam…
Alfonso:Doći ćeš na moju zaručničku zabavu?
Christian:Naravno,samo mi daj adresu..
Alfonso:Poslaću ti porukom,nisam baš siguran…
Christian:Dobro…Jel idemo u Vegas na onu reviju?
Alfonso:Naravno…Ali ću da vodim I ženče…
Christian:Pa jel’ znaš kako se zove?
Alfonso:Da,kad već pitaš….
Christian:Ne znaš kako se zove?
Alfonso:Ma briga me!!...Želim je samo da javnost misli da imam divan brak,da sam divan…Znaš da imam zamjenu…
Christian:Neke stvari se naprosto ne mijenjaju…
Alfonso:Misliš ljudi?
Christian:Svejedno…Idemo na ručak?
Alfonso:Častiš!
Christian:Ti trebaš da častiš!...Ti se ženiš..A momačko?
Alfonso:Ajde bolan,kakvo momačko!Ajde idemo…
Christian:To je tradicija…
Alfonso:Ja I tradicija?Odavno u svađi…
Christian:Bolje da krenemo…

Kako je samo Dulce srećna..Razmišljala je Anahi dok ju je posmatrala kako ispraća muža,Christophera na posao…Znala je da možda neće imati priliku da s toliko ljubavi otprati svog muža…Jer uopšte nije poznavala osobu s kojom će vjerovatno provesti čitav život…Ipak prije je uvjek bilo tako.dogovoreno!Ali nekome ko nije živio u tom dobu,bilo je čudno to..Jer danas,ljubav je ta koja pokreće svijet…Ili je ipak samo njena zamisao?

Dulce:O čemu razmišljaš toliko?(sjedajući za sto)
Anahi:O mom vjenčanju…
Dulce:Dobila sam jutros pozivnicu za zabavu…
Anahi:Trebam pomoć…Ovaj lik za koga se udaje preziva se isto kao i ti…
Dulce:Ozbiljno?Kako se zove?Možda je neka Christopherova rodbina..
Anahi:Alfonso,mislim..Da,da Alfonso se zove…
Dulce:Alfonso Herrera?
Anahi:Da…Znaš ga?
Dulce:On je rođeni brat Christpoherov…
Anahi:Kog Christophera?
Dulce:Moj muž…
Anahi:Kakav je taj Alfonso?
Dulce:Elegantan,crn je…Mnogo je lijep….Samo nemoj reći Uckeru…Ima divne oči…I divno tijelo,sportski građeno…A modni dizajner je…
Anahi:Kako to da nisam čula za njega?
Dulce:Ima firmu tu,ali često putuje…
Anahi:Meni bolje…Ali,zašto ga nisi spominjala ranije?
Dulce:Ucker ne voli puno da priča o njemu…
Anahi:Što?
Dulce:Ne znam…Zaista…
Anahi:Šteta..
Dulce:Hoćeš kolač?
Anahi:Ne,moram da idem…
Dulce:Aha,dobro…Zabava je u šest?
Anahi:Ma nemam pojma,piše valda..Idem,kasnim(poljubi je u obraz I ode)

Nekada je mnogo čudno jer se mnogo stvari poklapa…Kako činjenice I ljudi usko povezani su…Kako je ova zbrka tek u početku…Ali,ipak ima ona rečenica:’Kako je svijet mali’…Ali,Anahi će se zaista uskoro uvjeriti da je njen svijet jako,jako malen…

Christian:Ja ću…Dajte mi..Šta ćeš ti?
Alfonso:Ja ću ovu piletinu…
Christian:I ja ću isto,hvala…
Konobar:U redu..(u redu)
Alfonso:I udaje se?
Christian:Sipaj so na ranu!!
Alfonso:Izvini…I šta ćeš sad?
Christian:Ne znam…Bolje da ništa ne radim…
Alfonso:Ništa?...Gledaj..Ne idu mi te ljubavne stvari…Ali mislim da bi trebalo da se boriš za nju I za njenu ljubav…Ne?...Da sam na tvom mjestu,uradio bih to…Ako je zaista voliš,učini to…Jer kasnije,kasnije ćeš se kajati…
Christian:Jel to iskustvo govori?
Alfonso(nasmija se):Ne!...Ja nikad nisam volio!Iskreno…Uvjek sam htio stast…Znaš to!
Christian:Ipak…Siguran sam da si morao nekoga da voliš!
Alfonso:Varaš se…Zaista…
Christian:Reci mi…Neću nikome reći!
Alfonso:Hoćeš li me I dalje samrati s ovime ili da idem?
Christian:Okey,ćutim…Ali,ipak tu ima nešto..
Alfonso:MIsli šta hoćeš!

Nekad je jednostavno teško priznati,teško je reći šta je zapravo bilo…Jer možda zbog toga što je jako boljelo ili što je još uvjek tu…Podsjetio ga je na taj događaj koji nikome nikad nije rekao..Na jedno predivno osjećanje koje se pretvorilo u najgoru noćnu moru…Mislio je da će u svakoj drugoj naći zamjenu,jerk ad te jednom povrijede teško je ponovo pokušati istu stvar…Razgovor se nastavio u drugom toku…Na sve načine je pokušavao da zaboravi,ali...Razgovor je prekinuo zvuk telefona.

Christian:Ej zove me!
Alfonso:Idi javi se..
Christian(izađe napolje da razgovara):Ljubavi?
Anahi:Kako si dušo?
Christian:Super sam!...Jel’ hoćeš da se vidimo večeras?
Anahi:Može..Dođi u onaj mali restoran blizu mene…
Christian:Važi…Kako si ti?
Anahi:Onako…
Christian:Ljubavi,smislićemo nešto…Okey?...Neću se predati..
Anahi:Bojim se da je to nemoguće…Pričaćemo večeras,okey?
Christian:Dobro…Ljubim te…
Anahi:I ja tebe(prekida)
Christian(ulazi ponovo u restoran):Evo me..
Alfonso:Šta je rekla mačka?
Christian:Vidićemo se večeras…
Alfonso:Jel’ ozbiljno?
Christian:Da..
Alfonso:Biće večeras akcije…A?
Christian:Mislim da je ona odustala od nas..
Alfonso:Rekao sam ti šta sam imao..
Christian:Hvala ti!..
Alfonso:Ništa..Odoh do brata malo…
Christian:Da mu javiš vijesti?
Alfonso:Da,upravo to…Ajde živio!(ode)
Christian:Mnogo je čudno ovo Alfonso,mnogo…

Alfonso je imao brata kojeg je mnogo volio iako je on uvjek njega grdio!...Bio je dvije godine mlađi,ali ipak mnogo zreliji…Radio je kao arhitekta u u svojoj firmi..Nije mnogo volio posao kojim se bavio Alfonso,jer ga je smatrao rizičnim..A rizik je nešto što Alfonso obožava…

Alfonso:Ooo…Pa đes ti braco?(sjede na sto)
Christopher:Silazi!
Alfonso:Daj…Sad ću da ti pokažem kako I ja znam da crtam..
Christopher:Ti nisi normalan!!
Alfonso:Zbog crtanja?
Christopher:Zbog ženidbe!!!..Ko je ona?Kad se vjenčajete?
Alfonso:Ne znam,I ne znam ni to drugo…

Christopher:Kako možeš biti tako neodgovoran?
Alfonso:Nisam neodgovoran…Samo gradim budućnost!!!Stariji sam od tebe,ne ponašaj se tako…
Christopher:Stariji I gluplji!!
Alfonso:Nećemo da se vređamo,okey?..Došao sam da ti javim,ali izgeda da ti je neka ptičica već rekla..
Christopher:Cijeli gad zna!
Alfonso:Odlično..Zabava je sutra u 6…
Christopher:Znaš li ti nju?
Alfonso:Naravno!
Christopher:Maloprije si rekao..
Alfonso(prekdia ga):Nisi čuo za šalu?
Christopher:Uozbilji se jednom!
Alfonso:U redu!Šta te zanima?
Christopher:Kako se zove?

To je bilo teško pitanje...Možda i najteže...Jer Alfonso ne samo da nije znao kako izgleda,ili kakvog je karaktera...Apsolutno ga nije zanimalo njeno ime..Ali,rekao je brata da je zna,ne bi li ga skinuo s vrata..

Alfonso:Zove se Maria...
Christopher:Kao moja žena?
Alfonso:Dulce Maria i Maria nije uopšte isto...
Christopher:Dobro,u pravu si..Kako izgleda?

Dokle više s pitanjima?..Ako ovako nastavi,biće loše...Alfonso je uvjek htio više nego što ima.Volio je novac!Mnogo...I vjerovao je da će ovom ženidbom da osigura nešto...Ali ništa u životu nije toliko sigurno...

Alfonso:Veoma je lijepa..
Christopher:Izvini što te ispitujem toliko...Ali mislio sam da si uradio nešto grozno!..Oženiti se osobom koju nikad nisi vidio...Čudno,ne?
Alfonso:Malo...Neću da ti smetam,idem..
Christopher:Ne smetaš..
Alfonso:Ali imam nekog posla..
Christopher:Izvini što sam sumnjao u tebe...
Alfonso:Ma nije problem...
Christopher:Mnogo sam srećan zbog tebe...(zagrli ga)
Alfonso:Hvala?(zbunjen)Eto,idem...Pozdrav...(ode)

Ovo je bilo jako čudno,za Alfonsa naravno..Christopher je bio taj koji ga je stalno grdio,molio da se uozbilji,nikad mu nije vjerovao...A danas,sve se promijenilo...Već je bilo 6 sati..Sutradan u to isto vrijeme će upoznati buduću ženu...Ali do tad,mogao je da radi šta hoće...Malo dalje je jedna osoa pokušala da spasi već uništenu ljubav..

Christian:Evo me ljubavi...Kako si?
Anahi:Onako...
Christian:Ništa ne brini razgovaraću s tvojim roditeljima...Sve ću im objasniti..I ja imam novac..Pa valjda to znači nešto..
Anahi:Christian,ja...
Christian:Ustvari,ne..Anahi..Želiš li se udati za mene?
Anahi:Chris...Sve je već dogovoreno...Žao mi je...
Christian:Nije ti žao!!...
Anahi:Naravno da jeste!
Christian:Nije...Da me voliš kao što ja tebe volim,ovo ne bi dozvolila..

U ovim Christianovim riječima je bilo pomalo istine..Anahi nije bila toliko zaljubljena u njega..Jeste,ali...Ipak nije bilo to ono što je zamišljala..Može se reći da je Christian bio neka vrsta probne robe...Mada je bilo bolje da se uda za njega,nego za Alfonsa...Jer njga zna dugo..A ovoga nije ni vidjela u životu...Ali nikad neće shvatiti prvo ona,pa ostali...Zašto neće da se bori za ono što želi...Ali problem postoji i tu...Šta ona želi?

Anahi:Ja te volim,ali ne kao što ti mene..
Christian:Odakle dolazi ovo?
Anahi:Chris,ja..Ne znam kako da idem protiv njih...
Christian:Nećeš sama pobogu!!!Ja ću ti pomoći u svemu...
Anahi:Nije u tome stvar..
Christian:Pa reci u čemu je dođavola!!
Anahi:Ne znam...
Christian:Mislio sam da osjećamo isto...
Anahi:Meni je užasno žao...

Jedino što je tog trenutka zanimalo Christiana jeste ime tog njenog ’vjerenika’..Bio je sposoban da ubije tu osobu...Jer sada je bio siguran da ona zna njega...I da samo želi novac...Bio je siguran da ga nikad nije ni voljela...

Christian:Hoćeš li mi barem reći kako se zove?
Anahi:Alfonso Herrera...
Christian:Alfonso Herrera??
Anahi:Da,tako se zove...