Khm...Khm...........

As u all know ja u slobodno vreme volim da pisem e sad ako je neko raspolozen da cita evo nesto malo ako vam se dopadne kazite da nastavim jos uvek nemam naziv za celokupnu pricu ali imam naslove na poglavljima


1.Sanjala sam ljubav

U nocima kasnim I dubokim sanjala sam tvoje oci.Ta dva grumena uglja sto mi ne daju mira. Kao najvecom magijom ocarina sledila sam svetlost tvog prozracnog lica.Glas I reci tvoje bile su himna ljubavi moje.Tvoj dodir-nezan I lep kako kada povetarac miluje tek rascvetale ruze budio je u meni uspavala osecanja.Tvoje reci bile su sprudovi u moru mojih iluzija.Osmeh tvoj bio je sunce koji je obasjavalo tamni deo moje duse.Svedoci susreta naseg bili su tama I stare ulice koje ratnici oblaci bombarduju kapima kise. I tako,sami na ulici stajali smo dugo u tami.Svaki put kada bi osmeh tvoj streljao srce moje a neka cudna I magicna svetlost obasjala bi dusu moju. Bila sam hipnotisana magijom koja je vladala prizorom.Plasial sam se.Imala sam u sebi cudan strah sa kojim sam vodila bitku.Reci su se kao korice za strane knjige vezale za jezik.I on je cutao.Mozda je bio I suvise stidljiv da ista kaze ili je I strah pripitomio kameno srce njegovo…ali ne…znam da je njegovo srce od kamena bilo jedina prepreka.Ispod tog zida krilo se carstvo emocija.Polako ej tama nestajala.Bitka izmedju oblaka I ulica je okoncana.Iza visokih planina u daljini izlazilo je tek rodjeno sunce.Znala sam da je dosao kraj.Zagrlio me je.Zelela sam da vreme stane,da svako zivo bice ostane nepomicno u tom trenutku.Pustiio me je I lagano kao sto je I dosao nestao iz te iluzije….
Znam da nista nisam rekla,znam da je kameno srce bila najveca prepreka ali znam I da:gde god pogledam okruzena sam tvojom senkom,znam da si moja grana za spas,ti si sev sto mi treba I vise..pise tin a licu…ti si jedini kojeg zelim,svako pravilo koje sam imala ti si prekrsio…to je rizik koji preuzimam ali znam da imam svog andjela.